Виктор Орбан, државник који је препородио Мађарску: Западњачко лудило у рату против хришћанства

Виктор Орбан је мађарски политичар који је по дужини обављања функције председника владе постао трећи у мађарској историји.

Орбан је један од оснивача странке Фидес (Алијанса младих демократа), која постоји од 30. марта 1988. године.

Године 1990. постаје посланик у парламенту Мађарске и председник странке Фидес, коју из либералне претвара у конзервативну партију. Паралелно с тим, дешава се и Орбанова лична трансформација: Орбан у политику улази као Сорошев стипендиста, да би касније постао један од најтрадиционалнијих и најконзервативнијих европских политичара.

Орбан је недавно Џорџа Сороша прогласио за мађарског непријатеља "број један".

Године 2020. протерао је његов "Отворени универзитет" из Будимпеште. Како тврди Орбан, циљ ове "Сорошеве војске" је да укине све националне државе у Европи, а становништво Старог континента замени мигрантима.

Христов плашт распарчан на комаде

Фидес је први пут победио на изборима 1998. године, са 42 одсто гласова бирача. Са 35 година, Виктор Орбан постаје и најмлађи европски премијер.

На челу владе Орбан покреће реформе државне администрације, реорганизује министарства и образује "суперминистарство економије".

Мађарска је постала чланица НАТО-а 12. марта 1999. године. Остаће упамћено да Мађарска тада није дозволила употребу своје територије за напад на Србију.

Због те одлуке ЕУ је опоменула Будимпешту да не чини довољно на "проширењу мира и стабилности", а неке чланице Уније су тражиле да Мађарска буде кажњена. Прве државе које су НАТО-у понудиле своје територије за напад на Југославију биле су Хрватска и Словенија, које тада нису ни биле део Северноатлантске алијансе.

Иначе, Орбан је по вероисповести протестант (калвиниста), али је познат по уважавању других вероисповести: "Код нас у Мађарској католици кажу: `Проблем је што је плашт Исуса Христа распарчан на комаде`", рекао је у једном интервјуу.

"Ми желимо остварење хришћанског јединства. Наравно, не мислим само на западно-латинско хришћанство, него на целокупно хришћанство, укључујући и православно."

Хришћанство је створило слободног човека и нације

Орбан поново убедљиво тријумфује на изборима 2010. године. Већина коју је Фидес освојио обезбедила му је у парламенту довољан број гласова за промену устава. Уставним изменама је у мађарски устав унет члан који афирмише традиционални брак.

"Демохришћанска политика има свој мандат и у вези са хришћанском културом", изјавио је Орбан. "Хришћанство је створило слободног човека. Зато најпре морамо заштитити људско достојанство. Хришћанство је створило и хришћанску породицу. Морамо заштитити концепт хришћанске породице. Надаље, хришћанство је у овом делу света створило и нације."

Други Орбанов мандат обележили су оштар сукоб са Европском унијом и његове изјаве којима одбацује идеју "федералне Европе". Он се позиционирао као заговорник јаке националне државе и очувања традиционалне хришћанске културе, који се снажно противи економском неолиберализму.

Његове монетарне мере имају за циљ да повећају независност Мађарске од Европске централне банке (ЕЦБ) и да смање јавни дуг, који је драматично порастао између 2009. и 2012.

Током другог мандата, Орбан је постао мета критика због своје идеје "илибералне демократије", коју његови опоненти, у земљи и у иностранству, доживљавају као покушај "ауторитарне владавине" или "путинизам".

За своју полазну тачку Орбан узима велику прерасподелу глобалне финансијске, економске, политичке и војне моћи која је постала очигледна 2008, односно "пропаст западног либерализма", а не сумрак комунистичких режима с краја 80-тих, као већина источноевропских политичара.

После ескалације мигрантске кризе у Европи 2015, Орбан постаје један од најгласнијих критичара политике ЕУ према мигрантима коју спроводи тадашња немачка канцеларка Ангела Меркел.

Ми смо Мађари, а не либерални грађани света

У говору који је у јануару ове године одржао поводом Дана мађарске културе, Орбан се посебно осврнуо на "либералне покушаје прекрајања историје", које подржава Брисел:

"Треба ли ми Мађари да клекнемо насред фудбалског терена? Или да срушимо статуе наших великих предака? Хоћемо ли избрисати нашу хиљадугодишњу културу? Да ли ћемо пустити самозване апатриде и либералне цензоре да напишу нову историју Мађара?", упитао је Орбан.

"Бриселске бирократе желе да нас претворе у либералне грађане света", упозорио је Орбан. "Међутим, увек смо их надигравали. Ми смо Мађари. Нисмо и нећемо бити инфериорни у односу на друге народе, по својој природи барем смо једнако добри, поштени и вредни поштовања као и сваки други народ. Све остало припада Богу. Видећемо ко ће остати за још 200 година, а које ће народе господар историје искоренити", изјавио је Орбан.

"Сада је на делу културна, штавише, цивилизацијска борба. Борба за душу Европе и будућност Европе је ту, она се већ догађа", каже Орбан.

То, према њему, више и није идеолошко питање, већ "питање живота и смрти", пошто је ово "западњачко лудило" ушло у "отворени рат са хришћанском и националном Европом."

"Потребно је да се молимо за потпуно јединство хришћана," додао је Орбан, "укључујући и православне, јер без сарадње не можемо очувати хришћанство у Европи."

Односи са Русијом витални за Мађарску, Србија кључна на Балкану

Посебно осетљиво питање је Орбанов однос према Русији. Током свог другог мандата, Орбан је постао један од главних савезника Русије унутар Европске уније.

Орбан данас заговара укидање санкција које је Европска унија увела Русији због сукоба у Украјини, а био је и један од главних заговорника изградње гасовода "Јужни ток", чији је један крак требало да пролази кроз Мађарску.

Путем билатералних споразума са Русијом, Орбан је обезбедио снабдевање руским гасом које има витални значај за Мађарску, будући да земља већину својих потреба за природним гасом задовољава увозом из Русије.

Почетком 2014. године, Орбан је са руским председником договорио значајно проширење мађарске нуклеарне електране Пакш, што је изузето из пакета европских санкција против Русије.

Посебна тема су односи Мађарске и Србије: "Србија је за Мађарску кључна земља на Западном Балкану, која има веома важну улогу у регионалној безбедности", изјавио је Орбан. "Нема безбедног Балкана без Србије."

Однос према Републици Српској показује мађарска иницијатива да ова држава формира посебан фонд, у износу од 100 милиона евра, за бесповратну подршку малим и средњим предузећима у овом ентитету.

Коначно, Орбан данас заговара став да је западни концепт либералне демократије у дубокој кризи, да се свет налази у фази промене из униполарног светског поретка, на челу са САД, ка мултиполарном поретку, у коме ће доћи до равнотеже између неколико глобалних сила, попут САД, Русије и Кине.

Мађарски премијер такође потенцира на сарадњи са земљама БРИКС-а, посебно са Русијом и Кином.