"Вашингтон пост": Долар је наша супер-моћ, а Кинези и Руси му прете
Најзанимљивији детаљ недавног састанка председника Русије Владимира Путина и његовог кинеског колеге Си Ђинпинга добио је релативно ограничену пажњу у медијима. Говорећи о резултатима састанка, Путин је рекао да Москва "подржава коришћење кинеског јуана у трговини са земљама Азије, Африке и Латинске Америке". То значи да друга економија света и највећи извозник енергената покушавају да ослабе доминацију долара у међународном финансијском систему, пише у колумни за "Вашингтон пост" политички коментатор Фарид Закарија.
Долар је америчка супер-моћ. Он Вашингтону даје политичке економске и "мишиће" какве нема ни једна друга држава на свету. САД могу да на своју руку уводе санкције другим земљама и да им на тај начин онемогуће да учествују у великом делу глобалне економије. А када САД троше новац без ограничења, они знају да ће за њихов јавни дуг увек бити заинтересованих купаца.
Санкције Русији и све агресивнији приступ Кини, ипак, довели су до тога да су те две земље ојачале своје напоре да се "излече" од зависности у односу на америчку валуту. Њихове централне банке држе све мање своје уштеђевине у доларима, трговина између углавном се спроводи у јуанима, а како је Путин нагласио, они ће покушати да убеде и друге државе да учине исто, пише Закарија.
Администрација председника Џозефа Бајдена, сматра он, изузетно је ефикасно водила економски рат против Русије, изградивши коалицију за подршку Украјини која укључује скоро све развијене светске привреде. То отежава напуштање долара и прелазак на друге високо цењене стабилне валуте, као што су евро или фунта или канадски долар, јер се и те земље супротстављају Русији.
Оно што је могло да представља оштар пресек била је одлука некадашњег председника САД Доналда Трампа да се у мају 2018. године повуче из нуклеарног споразума са Ираном и уведе нове санкције тој земљи. Европска унија, која се оштро противила тој Трамповој одлуци, увидела је да ће услед доминације долара Иран остати одсечен од већег дела светске привреде.
То је навело тадашњег председника Европске комисије Жан-Клод Јункера да предложи да јачање улоге евра у светској трговини, како би се континент "заштитио од опасних једностраних пореза". То се није догодило, а и даље постоје сумње да ће евро уопште преживети као валута, наводи Закарија.
Доминација долара је дубоко укорењена, за шта постоји више разлога. Глобализованој економији треба јединствена валута како би функционисала лакше и ефикасније, а долар је стабилан, може се купити и продате било кад и било где и њим углавном управљају тржишне силе, а не хирови америчке владе.
То је један од главних разлога зашто кинески покушаји да прошири употребу јуана у светској трговини нису били успешни. Уколико председник Си жели да од своје валуте направи правог конкурента америчком долару, он би либерализовао кинески финансијски сектор, али то би га одело у праву супротном његовим сопственим унутрашње политичким циљевима, наглашава Закарија.
Коришћење долара као оружја, ипак, довело је до тога да многе државе желе да смање своју зависност од те валуте, како би били мање рањиви на америчке санкције. Удео долара у укупној количини новца који држе централне банке широм света пао је са око 70 одсто пре двадесет година на мање од 60 одсто, а тај проценат и даље наставља да пада.
Европљани и Кинези покушавају да изграде сопствене системе плаћања изван СВИФТ-а, Саудијска Арабија разматра могућност наплате нафте у јуанима док Индија већину свог увоза из Русије сада влаћа у другим валутама. Дигиталне валуте, које многе државе разматрају, такође би могле да буду једна од алтернатива. Све ове алтернативе додају трошкове, али протеклих неколико година научило нас је да су многе државе све спремније да плате већу цену како би постигле своје политичке циљеве.
Ми настављамо да тражимо јединствену замену за долар, а ње неће бити. Али да ли валута може да одумре постепено? Чини се да је то вероватнији сценарио. Како је то истакао аутор и инвеститор Ручир Шарма, "тренутно, по први пут у мом сећању, имамо међународну финансијску кризу у којој је долар слабио, а не јачао. Питам се да ли је ово показатељ ствари које долазе", навео је Закарија.
Уколико је то случај, Американци би требало да се забрину. Америка је током периода када је била једина светска сила развила поједине "лоше навике" у спољној политици, а у економији још и више. Амерички политичари навикли су да троше без много размишљања о дефициту, што је довело до тога да је јавни дуг скочио са 6,5 билиона пре двадесет година на преко 31 билион, колики је данас.
Све то функционише само због јединственог статуса долара. Али уколико то престане да буде случај, Америка ће се суочити са проблемима каквих до сада није имала.