"Дојче веле": Биће још више штрајкова у Немачкој

Велики штрајк упозорења у понедељак 27. марта вероватно је био само претходница будућих спорова око плата јер ће, због недостатка радне снаге, а самим тим и јаче позиције запослених, штрајкова вероватно бити још, пише "Дојче веле".

Како се наводи, неким послодавцима би могао да застане дах због актуелних захтева за повећањем плата.

Синдикат јавног сектора Верди тражи 10,5 одсто веће плате и месечно повећање од најмање 500 евра, док у синдикату железничара ЕВГ траже повећање од 12 одсто и повећање од најмање 650 евра месечно, чиме синдикати хоће да надокнаде губитак куповне моћи изазван високом инфлацијом.

Неки економисти говоре о предстојећој спирали плата и цена, односно ситуацији када се плате и цене узајамно подстичу на раст, што може да произведе штетне последице по економију.

Председница Европске централне банке упозорила је пре неколико дана да ће запослени и компаније морати подједнако да поднесу све већи терет кризе.

"Ако свака страна покуша да минимизира сопствене губитке, могло би да се догоди да веће профитне марже, плате и цене једни друге гурају навише", рекла је Кристин Лагард.

Синдикати не виде тај проблем, бар не због својих захтева.

"Говорити о спирали плата и цена је бесмислица. Ако спојим све наше захтеве, и даље тражимо мање од инфлације", истиче шеф Вердија Френк Вернеке.

Избећи спиралу плата и цена

Председник Немачког института за економска истраживања Марсел Фрачер не сматра да у овом моменту постоји претња од спирале раста плата и цена.

"То је мит", каже, "јер су запослени 2022. имали просечан реални губитак плата од три одсто, а 2023. ће то вероватно бити још два одсто или више".

Економисткиња Моника Шницер оцењује да би и ове године требало очекивати инфлацију већу од шест одсто. У том контексту, захтеви за високим платама су разумљиви, сматра Шницер, председница Немачког савета економских експерата, али упозорава да мора да се избегне поменута спирала плата и цена.

Због тога је немачка влада омогућила и ослободила пореза једнократне исплате послодаваца запосленима и донела мере за сузбијање високих трошкова енергије.

Шницер је уверена да ће се постићи прихватљив договор.

Клеменс Фуест, председник Института Ифо са седиштем у Минхену, такође сматра да ће се доћи до неке врсте компромиса.

"Мислим да ће послодавци донекле попустити, али и ту постоје ограничења. Зато очекујем повећање плата од око седам одсто. То би и даље било испод стопе инфлације, али би растеретило приватна домаћинства и запослене", каже Фуест за "Дојче веле".

Марсел Фрачер је уверен да се преговарачка моћ запослених повећала и да ће се стога вероватно повећати број штрајкова.

"Тренутно доживљавамо прекретницу на тржишту рада: чини се да су прошли дани у којима су послодавци могли мање-више да диктирају плате и услове рада", оцењује Фрачер.

46 милиона запослених у 2023. 

Институт за немачку економију, близак послодавцима, приговара да веће плате саме по себи не утичу на недостатак квалификованих радника јер то не може краткорочно да обезбеди квалификације којих сада нема, нити да средњорочно промени услове на тржишту рада тако да се створи довољна мобилност радне снаге.

"Уместо тога, веће плате у секторима у којима је недостатак квалификованих радника посебно велики, краткорочно ће услуге и робу учинити скупљим", оцењује се у студији тог Института.

Неспорно је да постоји и да ће постојати општи недостатак радника и квалификоване радне снаге, а то потврђују и најновије прогнозе Савезног завода за запошљавање.

За 2023. очекује се повећање од 340.000 радних места која подлежу доприносима за социјално осигурање. Број запослених достићи ће нови максимум од скоро 46 милиона.

"Радника недостаје онолико колико то није био случај деценијама. Зато се фирме труде да задрже своје запослене, чак и у тешким околностима", објашњавају из Завода.