Нова криза на Блиском истоку: Како ће протести у Израелу утицати на ситуацију у региону?

Израел се већ три месеца суочава са масовним протестима против најављене реформе правосуђа, али и против владе на чијем челу се на налази дугогодишњи премијер Бењамин Нетанијаху.

Иако је он под великим притиском јавности и након најаве масовних штрајкова почетком недеље пристао да "паузира" реформу, политичка криза у Израелу далеко је од решене.

Сукоб Нетанијахуа и демонстраната добио је и "личну" црту, пошто многи од њих оптужују актуелног премијера да реформу форсира како би себе заштитио од кривичног гоњења и оптужби за корупцију, сматра новинар Драган Бисенић.

"Мотиви за ову промену сматрају се личним, да заштите премијера Нетанијахуа од судских оптужби за корупцију и друге прекршаје с којима се суочава. На тај начин, то се доживљава као покушај подређивања целокупног политичког система интересима једне личности, уз истовремено укидање поделе власти и доминацију владе и извршне власти над свим осталим у израелском друштву", рекао је он за РТ Балкан.

Напетости су достигле врхунац прошлог викенда, када је Нетанијаху одлучио да смени министра одбране Јоава Галанта, након што је се он јавно рекао да би реформу требало обуставити из разлога националне безбедности.

"Нетанијаху све ово доживљава као заверу против себе, пошто је успео да надмоћно победи на изборима након пет неуспешних парламентарних избора и мандата опозиције који је трајао 17 месеци. Он такође сматра да поједини бивши политичари финансирају протесте и демонстрације, где у првом реду мисли на бившег премијера Јехуда Барака, који нескривено тражи његово уклањање", наглашава Бисенић.

Продубљење кризе могло да би да се одрази на цео Блиски исток

Како наводи Драган Бисенић, Нетанијахуова влада се сада суочава са кризом легитимитета, која би Израел могла да гурне у нову рунду избора и даље продубљене нестабилности. То би могло да има озбиљне безбедносне последице не само по Израел, већ на читав регион Блиског истока.

Ту на сцену ступа недавно постигнут споразум о нормализацији односа Ирана и Саудијске Арабије, постигнут уз посредство Кине.

"Иран се, уз посредовање Русије и Кине, помирио са Саудијском Арабијом, чиме је отворен пут за окончање сунитско–шиитског 'хладног рата' у арапском свету, на рачун кога је Израел успео да нормализује односе са једним бројем арапских држава под кишобраном 'Аврамовских споразума', а које је снажно подржавала Саудијска Арабија. Иран, који је месецима био поприште снажних протеста, сада је добио своју прилику да ликује над невољама свог најважнијег регионалног непријатеља", сматра саговорник РТ Балкан.

Нормализација односа Саудијске Арабије и Техерана, али и продубљивање односа те земље са Пекингом и Москвом не иду на руку Израелу, који је у Ријаду годинама уназад видео главног, иако неформалног регионалног савезника у сукобу са Техераном. Уколико односи тих дојучерашњих непријатеља буду наставили да се крећу улазном путањом, Израел би могао да се нађе усамљен, ослањајући се искључиво на подршку САД.

Још једна линија поделе могао би да буде и однос према сукобу у Украјини, уколико Израел буде напустио своју до сада неутралну позицију и одлучио да војно подржи Украјинце.

"Иран и Израел се налазе на различитим странама према руско – украјинском сукобу. Иран је јасно на страни Русије и Кине, док је Израел под претходном владом био ближе Украјини, али није јој испоручивао војну помоћ", каже Бисенић.

Израел је недавно одобрио извозне лиценце за продају оружаних система одбране против дронова Украјини, што је први такав случај од почетка Специјалне војне операције. Извозне лиценце су том приликом одобрили министри одбране и спољних послова Јоав Галант и Ели Коен средином фебруара, након што је влада Бењамина Нетанијахуа спровела ревизију дотадашње политике према Украјини.

"Нетанијаху, који је раније имао блиске односе са руским председником Путином, није се директно изјаснио за испоруку наоружања Украјини, али је после Блинкенове посете рекао да 'разматра ту могућност'", подсећа Бисенић.

"Оно што је потврдио је да Израел настоји да спречи да иранско оружје доспе у Русију, мислећи на дронове. Ова изјава се повезује са недавним покушајем напада на иранска постројења за производњу дронова. Све ово доста је значајна промена за држање израелског премијера", додаје он.

Израелу, ипак, није у интересу да улази у драстичне конфронтације са Русијом, као ни да бира стране у сукобу између великих сила, пошто Јерусалим и Москва и даље имају заједничких интереса.

"Нетанијаху ће настојати да избегне сукоб с Русијом и због тога што две земље блиско сарађују у Сирији, а Израел преко Русије обезбеђује своје интересе у тој земљи", наводи Бисенић.