Свет
Неодлучан одговор САД на јачање партнерства Русије и Кине - преокупирани су Украјином
Бајденов тим окупиран је, можда превише, подршком Украјини и бригама око могућег рата Кине око Тајвана, па иако је то важно, САД треба да развију глобалну стратегију како би одговориле на јачање Русије-Кине-Ирана, пише "Нешенел интерест"
Бела кућа није сигурна како да одговори на јачање односа Русије, Кине и Ирана: нису знали како да узврате на тродневну посету кинеског председника Си Ђинпинга Москви и најаву још тешње сарадње двеју земаља, несигуран је био њихов одговор и на напад дрона направљеног у Ирану на америчку војну базу у Сирији, сматра виши сарадник Хадсоновог института Артур Херман.
У ауторском тексту за "Нешенел интерест" он износи мишљење да су разговори Си Ђинпинга и Владимира Путина о јачању војне сарадње "још један доказ да Кина и Русија заједнички раде на свргавању САД као водеће светске супер силе и наметању новог тоталитарног светског поретка".
Херман критикује Америку што не реагује довољно одлучно на јачање савеза Русија-Кина-Иран које назива "Новом осовином", док за САД и њене савезнике предлаже назив "Арсенал демократија", алудирајући на терминологију из Другог светског рата. У тој новој поставци, Русија, Кина и Иран виђене су као носиоци "тоталитарног светског поретка" и практично доведене у везу са нацистичко-фашистичким "Силама осовине", док су Америка и савезнице "силе слободе", да не кажемо "антихитлеровска коалиција".
Аутор наводи да је "осовина" Пекинг-Москва-Техеран сада постала стварност и значајно диктира курс светских токова.
"У исто време, Бајденов тим окупиран је, можда превише, подршком Украјини и бригама око могућег рата Кине око Тајвана. Иако су подршка Украјини и одбрана Тајвана важне, САД треба да развију ширу стратегију како би одговориле на глобалну претњу коју представља Нова осовина", наводи се у тексту.
Иако у тексту истиче да је оригинални "Арсенал демократије" из четрдесетих година прошлог века створен у САД која је имала највећу индустријску базу на свету и ланац снабдевања којим је могла да наоружава и себе и савезнице, док данас америчка индустријска база "можда не би могла ни себе да наоружа у случају дуготрајног сукоба са Кином око Тајвана", аутор је оптимиста.
Он је уверен да "напредне демократске државе" имају економску и технолошку предност у односу на Пекинг-Москву-Техеран и да билатералним споразумима и заједничким јавно-приватним партнерствима САД са страним компанијама могу да се разбију регионалне баријере и суоче се са "највећом претњом са којом се слободни свет суочио од краја Хладног рата".
