Кина: Локомотива раста глобалне економије

Пут Си Ђинпинга у Москву и нескривена срдачност према домаћину, као и подударност већине ставова и планова оставили су Запад у стању неверице и збуњености, будући да је месецима пре ове посете став западних идеолога био да су сараднички односи Москве и Пекинга изнуђени притиском САД и оптерећени бројним проблемима, пише у ауторском тексту за "Политику" професорка Факултета политичких наука Драгана Митровић.

После шока уследиле су критике из Вашингтона и нове претње Кини, али у исто време Пекинг је затрпан најавама посета европских, азијских и других лидера које показују да су бољи односи с Кином интерес огромне већине држава.

Како је Кина успела да постане један од најважнијих глобалних центара моћи и носилац промена које мењају постојећи свет?

Професорка Митровић наводи да је Кина већ неколико деценија локомотива раста глобалне економије, чиме даје одлучујући допринос опоравку и консолидацији светске привреде после избијања светске економске кризе 2008.   

"Наиме, од краја 1978, када Кина покреће реформе и отвара се, па до избијања светске економске кризе, њена економија расте просечно 9,8 процената годишње, у поређењу с растом светске економије од 2,9 одсто у истом периоду".

Оно што свет најпре препознаје јесте економски раст Кине кроз присуство њених производа широм планете, али иако креће с ниских почетних позиција и најпре постаје произвођач јефтине и неквалитетне робе, због обима своје економије, Кина узраста на лествици највећих светских привреда и постаје друга по величини економија света мерено номиналним износом БДП-а, наводи се у тексту. Како се истиче, вредност њене економије данас је преко 17 билиона америчких долара у поређењу са износом из 1978. када је вредела око 150 милијарди америчких долара.

"Међутим, структура кинеске економије данас изгледа суштински другачије. Примарна производња се смањила за око 40 одсто, док је сектор услуга нарастао на више но двоструко".

Како се додаје, у њој по броју доминирају приватне фирме, а Кина је постала највећи глобални произвођач низа најнапреднијих технологија и производа.

Некада озлоглашена по расипању ресурса и загађењу животне средине, Кина је данас глобални лидер у инсталираним капацитетима за прикупљање обновљиве енергије, која чини већ 43,5 одсто њених укупних енергетских потенцијала. С друге стране, она је највећи глобални потрошач фосилне енергије, који се још увек ослања доминантно на производњу и потрошњу угља, пише професорка Митровић.

"Током првих 35 година својих реформи Кина бележи најбржи континуирани економски раст у забележеној економској индустрији и кроз тај брзи раст спроводи индустријализацију и модернизацију економије, њену комерцијализацију, уз истовремену урбанизацију, кроз процес за који је западном свету требало око 150 година", наводи се у тексту.

Како се додаје, Кина је избавила из апсолутног сиромаштва више од 260 милиона својих грађана, из сиромаштва више од 800 милиона, да би 2021. прогласила победу над сиромаштвом.

"Данас је Кина са милијарду и 400 милиона становника држава са 12.741 америчким доларом вредности БДП-а по глави становника, што је чини државом с високим средњим нивоом приходима".

Додаје се да је раст због своје брзине створио много проблема, продубио неравнотеже између региона, града и села, богатих и сиромашних, као и да се политика "један пар- једно дете" показала као трагична грешка. Дошло је и до предимензионираног развоја грађевинског сектора финансираног лошим кредитима, а последице је оставило и "ковид" затварање.

Истиче се и да је Кина данас највећи светски извозник и највећи увозник и да је за више од 130 земаља главни трговински партнер.

"Претерано ослањање на извоз као мотор раста, али и увоз високе технологије, чини је зависном и рањивом. Зато Кина настоји да домаћа потрошња преузме улогу мотора економије".

Додаје се и да Кина улаже и инвестира у страна финансијска тржишта и реалне економије: највећи је купац државних обвезница САД поред Јапана, глобални инвеститор са више од 12.000 пројеката у 172 земље вредних укупно 613 милијарди америчкх долара.

"Кина настоји да интернационализује своју валуту у далеко већој мери но што је њено садашње учешће као међународне резервне валуте од око 2,8 одсто, што значи да је на петом месту по заступљености, док финансијске и друге санкције наметнуте Русији од 2014, а нарочито од почетка рата у Украјини, убрзавају ово настојање", пише ауторка.

Позивање Кине на мултиполарни свет, праведнији и демократичнији међународни поредак наилази на широки одјек широм планете.

"Нови поредак који Кина промовише од њих тражи да се окрену сарадњи, миру и заједничком настојању да промене свет у околностима 'промена које се дешавају једном у стотину година', како је у Москви недавно рекао кинески председник Си", закључује се у тексту.