Амерички Радио Слободна Европа: Додикови планови воде у Кину

Истраживачи Светске банке, "Еид дата", Универзитета Харвард и Института за светску економију "Кил" идентификовали су 22 земље које су у периоду између 2000. и 2021. године спасене кинеским зајмовима када су наишле на проблеме с ликвидношћу. На овом списку спасених могла би да се нађе и Република Српска, будући да је њен председник Милорад Додик најавио да ће баш на истоку потражити финансијску помоћ.

Како преноси амерички Радио Слободна Европа, Српској ове године на наплату долазе потраживања по основу до сада издатих обвезница и других међународних кредита у износу већем од 1,1 милијарде марака (око 650 милиона евра), а Додик је најавио да "располаже уверавањима" да ће Кина као финансијске гаранције прихватити обвезнице РС.

"Обично су сви усмерени на Запад, али од пре два дана располажемо уверавањима да је кинеска државна власт одлучила да као инструменте гаранције и финансирања прихвати обвезнице Републике Српске", рекао је Додик, који је додао и да Кина нуди радове у изградњи аутопутева, док РС за то емитује обвезнице.

Додик није изнео детаље о којој би се вредности обвезница радило, под којим би се условима оне издавале, као ни шта би била гаранција за њихову вредност.

Колико је новца позајмила Кина?

Студија о зајмовима које је Кина давала указује да је ова држава са 240 милијарди долара помогла 22 земље из програма "Појас и пут" које нису могле редовно да плаћају зајмове узете за разне пројекте.

Кина је, према тој студији, дала готово половину, односно 104 милијарде долара зајмова за спасавање земља у развоју само између 2019. и краја 2021. године.

Од 2016. до 2021. године, Кина је издвојила око 185 милијарди долара за земље у развоју које су се бориле са финансијским потешкоћама, погоршаним пандемијом корона вируса.

"Тих 185 милијарди долара премашило је 144 милијарде долара које је у истом периоду исплатио Међународни монетарни фонд", указао је недавно "Блумберг".

Међу земљама које су помоћ потражиле на истоку су Аргентина, Белорусија, Еквадор, Египат, Лаос, Монголија, Пакистан, Суринам, Шри Ланка, Турска, Украјина и Венецуела.

Стручњаци, како је недавно писао "Блумберг", такву политику називају "новим глобалним системом за прекогранично позајмљивање земљама у невољи" којим се Пекинг супротставља оквирима које су САД успоставиле после Другог светског рата. Истовремено, Народна банка Кине постаје утицајни зајмодавац у време растућег ривалства између две суперсиле.

"Фајненшел тајмс" забринуто истиче да постоје разлике између подршке коју даје Међународни монетарни фонд, и кинеске помоћи.

"Једна је да кинески новац није јефтин – у студији се наводи да уобичајен зајам за спасавање ММФ-а долази с каматом од два одсто, док је просечна каматна стопа везана за кинески кредит за спасавање пет одсто", наводи се, али без прецизирања шта су то неуобичајени зајмови, и колика је камата за оне "неуобичајене" позајмице које даје ММФ.

Какав је Кина кредитор?

Без обзира на то што има доста земаља које би да им Кина буде зајмодавац, за професора економије Адмира Чавалића, кога цитира амерички радио, Додиков пут за добијање кредита (који води према Кини уместо према Западу) није добар.

Он истиче да та земља, за разлику од земаља Запада и других међународних финансијских институција, "није препозната као захвалан кредитор".

За њега, идеалан кредитор јесу "проверене међународне организације" као што је Међународни монетарни фонд.

"Блумберг"је, међутим, недавно навео да Пекинг нуди алтернативу систему који је деценијама управљао одговором света на економске ванредне ситуације. 

"То је важно јер се две највеће економије све више боре за утицај у глобалном финансијском и монетарном систему који постаје више мултиполаран, мање институционализован и мање транспарентан", закључује "Блумберг".

"Случај" Републике Српске

Република Српска је до сада осим на Лондонској, обвезнице продавала и на Бечкој берзи.

Економиста Зоран Павловић за Радио Слободна Европа истиче како је Бечка берза "прилично прецизно" у проспекту о РС-у истакла које су гаранције и шта овај ентитет губи ако не врати новац.

"У проспекту Бечке берзе о РС-у пише да, уколико се не врате средства власницима обвезница, власник обвезнице има право, по основу власништва, да приватизује било коју компанију у РС-у у којој влада има власништво веће од 51 одсто", наводи Павловић додајући да је то врло озбиљан елемент гаранције или хипотеке, посебно с обзиром на то да су шуме, воде, електродистрибуција део јавних предузећа којима управља РС.

Кина је до сада, како он наводи, у Босни и Херцеговини за давање кредита инсистирала на гаранцијама државе за финансирање, али је, како тврди Павловић, овај пут проценила да "може ући у финансирање пројекта који има само обвезнице као гаранцију, али са таквим условима који су били дефинисани у Бечу".

"Кључно је питање шта ће се дати као гаранција. Сама РС нема много имовине осим, рецимо, Електропривреде као једног капиталног предузећа у власништву", наводи спољноекономски аналитичар Игор Гавран који уверава и да би један од разлога Додиковог окретања ка Кини могао да буде и наводни "слаб рејтинг РС на западној финансијској сцени, али и затезање односа са западним земљама".

Он спекулише и да су кредитни преговори са Кином један од "разлога" борбе РС да законом заштити имовину ентитета, односно да потврди да непокретна имовина коју користи Република, али и локалне самоуправе, као и  јавна предузећа и јавне установе чији је она оснивач - припадају Републици Српској.

Уставни суд Босне и Херцеговине до сада је, иначе, у више одлука тврдио супротно, а два пута је већ овај Закон суспендовао и високи представник у БиХ Кристијан Шмит.

Ко је претерао?

Најпознатији случај презадужености у регији Западног Балкана је кинески дуг Црне Горе, наводи Радио Слободна Европа.

Та земља је једина земља Европе и једина чланица НАТО-а која се налазила у наводном ризику од "дужничке замке" Кине након што је 2015. године узела 944 милиона долара кредита од кинеске "Ексим" банке.

Природно, ако узмеш кредит, очекује се и да га вратиш. Након што је тим новцем кинеска компанија ЦРБЦ градила део аутопута, а земља није могла лако да исплати своје обавезе, претила јој је опасност да Кина постане власник дела те саобраћајнице, или неког другог објекта, или територије у Црној Гори.

"Због опасности по државне финансије, Европска комисија је помогла црногорској влади да се, уз помоћ две америчке и две европске банке, заштити од валутног ризика, јер је кредит са Кинезима узет у доларима чија је вредност варирала у односу на еуро. До сада су уплаћене четири рате овог кредита", наводи РСЕ.