Ко још минира Макронову посету Кини: Усвојено саопштење о "економској принуди"

У тренутку када француски председник Емануел Макрон борави у посети Кини у покушају да оствари неке економске поене за себе и Европу, али и да покуша да "преотме" Пекинг Москви, група најразвијенијих земаља усвојила је саопштење о "економској принуди" Кине.

Наиме, министри трговине земаља Групе седам изразили су "озбиљну забринутост због економске принуде" која се, како наводе, често намеће путем трговине и инвестиција и "подрива економску сигурност", навели су у саопштењу објављеном после онлајн састанка и додали да ће "колективно" тражити начине да се супротставе таквим мерама и ублаже њихову штету.

Иако се у саопштењу не помиње Кина, оно прати кампању Бајденове администрације да окупи подршку савезника у смањењу зависности од Пекинга за кључне елементе у ланцима снабдевања, као што су полупроводници, пише "Блумберг".

Америчка администрација покушава да обузда технолошки и економски залет Кине ограничењима извоза опреме потребне за производњу чипова како би се тако спречио приступ Пекинга америчкој напредној технологији. 

САД настоје да обуздају технолошки напредак Кине, коју сматрају претњом својој националној безбедности и позвали су савезнике да им се прикључе у блокади Пекинга. Вашингтон је прошлог октобра увео свеобухватну контролу извоза која је спречила кинеске фирме да купују одређене америчке производе за прављење чипова, које би Пекинг наводно могао да користи у војне сврхе.

Кина је више пута критиковала америчку политику у вези са полупроводницима и чак је поднела званичну жалбу Светској трговинској организацији због контроле извоза, тврдећи да она угрожава интересе кинеских компанија и ремети глобалне ланце снабдевања.

Министри Г7 су у саопштењу навели да ће унапредити сарадњу са "другим партнерима истомишљеницима" како би повећали "колективну спремност, отпорност и одвраћање од економске принуде".

Јапан је прошле недеље најавио да ће појачати контролу извоза низа технологија које се користе у производњи висококвалитетних полупроводника, након сличног потеза Холандије.

Иако су званичници негирали да су мере усмерене на одређену земљу, оне се односе на државе које нису на листи најповољнијих трговинских партнера Јапана, међу којима је и Кина.

Обрт у Берлину? Федерација немачке индустрије позива на преговоре о замрзнутом споразуму ЕУ и Кине

У међувремену, Федерација немачке индустрије (БДИ) је позвала на поновне преговоре о замрзнутом инвестиционом споразуму између ЕУ и Кине и позвала шефицу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен и француског председника Емануела Макрона - који ове недеље бораве у Пекингу - "да инсистирају на поузданости кинеског руководства и поштовању међународних правила".

То би укључивало поновно преговарање о значајном трговинском споразуму са Кином, Свеобухватном споразуму о инвестицијама (ЦАИ), који је написан 2020. године, али је потом блокиран у Европском парламенту након што је Пекинг санкционисао неке од његових законодаваца.

Саопштење БДИ је уследило када су Макрон и Фон дер Лајен кренули у заједничку посету Пекингу, која би требало да постане деликатан чин балансирања између "укидања ризика" економских зависности и отварања проблематичних питања попут Украјине.