Западне санкције поскупљују транспорт нафтних деривата и утичу на емисију угљен-диоксида

Глобални добављачи горива окрећу се дужим и скупљим рутама које производе више угљен-диоксида, пошто су западне санкције Русији промениле глобалне обрасце испоруке енергената.

Као резултат забране ЕУ која је ступила на снагу 5. фебруара, танкери који превозе чисте нафтне деривате као што су бензин, дизел и млазно гориво путују између 16 и 18 дана да би пребацили руску робу у Бразил или америчку у Европу. 

То је знатно више у односу на четири до шест дана колико је брод раније путовао из Русије у Европу, рекли су неименовани извори за Ројтерс. 

Забрана увоза руских нафтних деривата још једно је у низу ограничења након ембарга на увоз руске сирове нафте у ЕУ крајем прошле године, као и ограничења цена.

Од почетка забране, просечне возарине за транспорт горива попут бензина и дизела на неким глобалним правцима више су се него удвостручиле.

Поновно исцртавање мапе транспорта наглашава негативне ефекте западних покушаја да казни Русију због Специјалне војне операције у Украјини, повећавајући несигурност снабдевања горивом и раст цена, а све у моменту када су владе забринуте због инфлације и глобалних економских показатеља.

Не само да су путовања много дужа, већ су се променила и правила понашања.

Руско гориво одлази у Бразил, Турску, Нигерију и Мароко чиме Москва компензује мањак са европског тржишта, док Европа увози више дизела из Азије и са Блиског истока, показују подаци које преноси Ројтерс.

Азијске испоруке се замењују руским горивом у Африци и источном Медитерану и преусмеравају у центар за мешање у Сингапуру на привремено складиштење, рекла су два извора из рафинерије из североисточне Азије.

Европски увозници чија је нафта путовала из руских лука у Антверпен четири дана пре почетка сукоба у Украјини, сада морају да чекају 18 дана на алтернативне залихе из САД.

Америка је, због санкција, највећи добављач тешке нафте у Европи, док су Г7, ЕУ и Аустралија ограничиле цену руске нафте на 45 долара по барелу, а дизела и бензина на 100 долара по барелу за трансакције у којима се користе западни бродови и осигурање. 

У међувремену, Бразил, традиционални увозник америчке нафте, подстиче куповину из Русије по повољнијим ценама.

Међутим, путовање од Русије до Бразила може да потраје 18 дана или дуже, а трошкови могу да иду до 7 милиона долара по путовању, што је скоро двоструко веће у односу на пошиљку из Америке. 

Бразил је увезао око 240.000 тона руског дизела и бензина у прве три недеље марта, што чини четвртину бразилског увоза, у односу на 12 одсто колики је био удео Русије у фебруару и мање од 1 одсто прошле године. 

"До фебруара, Европа је била примарно руско тржиште за извоз рафинисаних производа. Међутим, у року од месец дана примећен је велики заокрет", преноси Ројтерс.

Са већим удаљеностима расту трошкови, али и емисије угљен-диоксида. 

На основу података пре пандемије, повећање километраже за 10 одсто за све танкере који путују у и из европског економског подручја повећало би њихову емисију за око 1,5 милиона тона угљен-диоксида, што је једнако емисији од око 750.000 аутомобила годишње у Европи.