Узбуна на Западу: Лондонска фирма извезла у Русију робу вредну 1,2 милијарде долара

Британска фирма регистрована на кућу у северном Лондону наводно је испоручила у Русију робу у укупној вредности од 1,2 милијарде долара откако је крајем фебруара прошле године почела руска војна операција у Украјини.

Како наводи "Фајненшел тајмс", компанија "Мајкинс Корпорејшн ЛЛП" са седиштем у лондонском предграђу Енфилду према подацима руске царине испоручила је током нешто више од годину дана полупроводнике, сервере, лаптопове, компјутерске компоненте, опрему за телекомуникације и електронске уређаје. На листи испоручене робе су брендови од Хуавеја, ХЦ3 до Интела, Еј-Ем-Ди-ја, Епла и Самсунга.

Према царинским подацима, најмање 982 милиона вредне робе за коју се наводи да ју је испоручио "Мајкинс" предмет су санкција које је Велика Британија увела компанијама и појединцима, а које забрањују извоз одређених роба.

Продаја ове робе Русији без одобрења британских власти могло би да представља кршење санкција, иако је роба коју је испоручивао "Мајкинс" улазила у Русију из других земаља – најчешће Кине.

"Ови налази отварају питање ефикасности покушаја да се огранични способност Русије да прибави кључне технологије које користи државни војно-индустријски комплекс", наводи ФТ.

Додаје се да су до података дошли захваљујући стручњаку за царинске токове, професору Међународне пословне школе из Мадрида Максиму Миронову, као и да су они проверавани поређењем са подацима "Импорт џинијуса", који прикупља царинске податке о трговини.

Иако је већина оног што је лондонска компанија извезла роба за потрошаче, испоруке укључују и микрочипове, телекомуникациону опрему и сервере који би могли бити подршка руској инфраструктури, наводи се у тексту.

Из британске владе речено је за ФТ да су сва предузећа која послују у Великој Британији по закону обавезна да се ускладе са режимом руских санкција.

"Могућа кршења схватамо веома озбиљно, али не разговарамо о детаљима о томе како спроводимо трговинске санкције у конкретним случајевима", рекли су из владе.

Како се додаје, рачуни "Мајкинса" из претходних година показују да је компанија преусмерила свој профит на две фирме на британским Девичанским острвима чије је власништво непознато.

Као власник поменуте компаније у предграђу Лондона у тексту се помиње бизнисмен са Кипра Савас Темистоклеос. Он је 2013. имао фирму у којој је био једини директор и која се звала "Руско трговинско предузеће ЛТД".

Темистоклеос је за ФТ рекао да ће проследити питања особи за коју је навео да има значајну контролу над "Мајкинсом" Виталију Пољакову, 53-годишњем Украјинцу, за којег је наведено да је држављанин Украјине. ФТ није успео да дође до њега, а једини Украјинац тог имена којег су успели да нађу у украјинској бази података је путар који је радио за државно рударско предузеће, наводи се у тексту.

До прошлог августа, као власница "Мајкинса" била је наведена 34-годишња Украјинка рођена у истом граду као и Пољаков. Наводи се да се она на својој Инстаграм страници представља као стручњак за ИТ и плесачица око шипке. ФТ није успео да добије ни њену изјаву.

"Мајкинс" је био активан у Русији пре почетка руско-украјинског сукоба, али пословни подаци показују да им је посао нагло "кренуо" по избијању конфликта.

На истој адреси у Енфилду регистрована је још једна фирма, "Денирело", која је такође извозила сличну робу у Русију пре почетка сукоба, али после увођења санкција Москви прошле године прекинула је са извозом.

Већина робе послата је "Марсали", компанији са седиштем у Москви. Руски подаци показују да ова компанија увози веома мало робе, осим од "Мајкинса". Како се даље наводи, она је тесно повезана са "Мерлионом", великим дистрибутером компјутера и електронике у Русији.

Већина робе је цивилна, истиче се, али се за "Марсалу" у руским државним подацима наводи да јој је један од партнера "Микроконтакт", који има заједничко предузеће са Центром за инжењерство државног универзитета у Новгороду. Центар, у сарадњи са Ростеком, између осталог ради на развоју дронова, микроелектронике, сензора, индустријске електронике.

Неки од царинских записа имају грешке, можда је реч и о намештаљкама, наводи се у тексту. Наведен је пример да постоји шест уноса који евидентирају увоз папира. Али подразумевана цена овог папира је, у неким случајевима, 500.000 долара по килограму.