Херш: САД планирале да уцене Путина - ако крене на Украјину лети Северни ток у ваздух

Амерички истраживачки новинар и добитник Пулицерове награде Симор Херш поновио је своје тврдње да је председник САД Џозеф Бајден наредио да се дигне у ваздух гасовод Северни ток, оценивши да је тиме поступио на "глуп начин".

"Дефинитивно, Бајден би могао да остане један од најглупљих председника од Другог светског рата", рекао је Херш у интервјуу за немачки "Тихис Аинблик", указујући да амерички председник није мудро поступио када је наредио да се дигне у ваздух гасовод који снабдева земље савезнице, стварајући проблеме и Немачкој.

САД су хтеле да уцене Русију дизањем Северног тока у ваздух како би спречиле специјалну операцију у Украјини, објаснио је амерички новинар и добитник Пулицерове награде Симор Херш.

Oн мисли да је рат Џорџа Буша у Ираку био крајње неразуман, а за Бајденов напад на Северни ток каже да је за степеницу гори.

"Захтев је постављен непосредно пре Нове 2021. године, вероватно око Божића. Идеја је била да се пронађе нешто необично што би председник САД могао да искористи као мамац или претњу да убеди Русију да не предузима војне акције у Украјини... Идеја је била да се руском председнику Владимиру Путину каже: 'Ми ћемо цевоводе дићи у ваздух ако пређете границу са Украјином", рекао је он.

Према Хершу, у питању је очајнички покушај председника САД да задржи западноевропске савезнике под својом контролом и натера их на дуготрајни рат.

Он примећује да је америчка влада желела да убеди Руску Федерацију да задржи "статус кво" у Украјини, али, америчка влада то није умела јер делује по принципу "или сте са нама или против нас".

Одлуку о покретању операције донео је председник САД Џозеф Бајден након девет месеци разговора са званичницима администрације укљученим у питања националне безбедности, а Херш је ово оценио као поступање на "глуп начин".

Овог 8. фебруара Херш је објавио истраживачки извештај о експлозији гасовода Северни ток у Балтичком мору код Борнхолма, који у америчкој штампи није пропраћен са већом пажњом.

Немачка штампа била је мало радозналија.

Како пише "Тихис ајнблик", заузврат су високи званичници, бар што се тиче Уније, избегавали да одреагују на извештај. Када је посланичка група АфД - "Алтернатива за Немачку" - позвала на формирање истражне комисије, посланик ЕУ Патрик Шнајдер је чак негирао да је разјашњавање онога што се догодило у "јавном интересу".

"Као прво, ова влада никада неће признати да је одговорна за напад, а штампа у мојој земљи је савршено задовољна тиме", рекао је Херш. 

Истиче да се његови стандарди нису променили, па свој чланак о Северном току није ни понудио "Њујорк тајмсу" или "Вашингтон посту" јер би његов труд остао јалов из простог разлога што "ови медији очигледно постоје у неком другом свету у коме чињенице из истраживачког новинарства нису важне".

Према извештају, који је јавно доступан већ три месеца, а у којем се наводи да су САД уз помоћ Норвешке разнеле шест од осам цевовода, већ крајем лета 2022. постало је јасно да Украјина не може да добије рат и због тога је у септембру изведен тај напад. 

"Путин жели 'суверенитет' над Украјином, што значи не физичку контролу, већ политичку контролу над неким подручјем, посебно када је реч о спољној политици. Он не жели да припоји Украјину Русији. Нико заправо не жели, чак ни НАТО, супротно ономе што сви на Западу мисле", додао је Херш и нагласио да би Путин склопио мир ако би Украјина била у великој мери демилитаризована, што је наравно неприхватљиво за Кијев. У томе је проблем, закључује новинар.