Све тање наде ЕУ да користи Азербејџан као своју бензинску пумпу

Гас и нафта из Азербејџана су можда кључни у покушајима Европске уније да замени руска фосилна горива, извештава "Политико", али овај план се нашао под знаком питања због настојања ЕУ да постане моћни играч на ратом разореном Јужном Кавказу.

ЕУ је послала своју цивилну мисију да помогне Јерменији да контролише планинску границу са Азербејџаном, због чега је Баку критиковао недопустиво страно мешање у спор на Кавказу.

Извештај Европског парламента, којим се осуђује стање људских права у Азербејџану, изазвао је гнев и негодовање у овој земљи.

Све то баца сенку на договор на високом нивоу ЕУ са Азербејџаном да удвостручи своје испоруке гаса ЕУ до 2027. године.

У разговору за "Политико", високи дипломатски званичник из ЕУ, који је захтевао да остане анониман, указао је на чињеницу да је посматрачка мисија пореметила односе између две земље. "Надали смо се другачијем сценарију са Бакуом. Све релевантне информације делимо са Азербејџаном зато што не желимо никакве проблеме."

Пошто је Русија заузета Специјалном војном операцијом у Украјини, наводи "Политико", Брисел се надао да може да ојача своје присуство на Јужном Кавказу, изграђујући економске везе са Азербејџаном и истовремено нудећи политичку подршку суседној Јерменији.

Цивилна мисија или војно-обавештајна операција ЕУ

У говору који је одржао прошлог месеца, председник Азербејџана Илхам Алијев критиковао је спољно мешање у сукоб његове земље са Јерменијом због спорног региона Нагорно-Карабаха. "Посредници укључени у конфликт у Карабаху не покушавају да реше ово питање, већ да га замрзну", изјавио је Алијев.

Алијев је 2020. покренуо успешну војну офанзиву, враћајући делове Нагорно-Карабаха, отцепљене регије унутар међународно признатих граница Азербејџана, коју су од распада СССР-а контролисали Јермени. Овај сукоб окончан је прекидом ватре уз посредовање Русије, али тензије сада поново расту и постоји страх од обнављања борби.

"Многи Јермени верују да ће доћи до пролећне офанзиве Азербејџана", рекао је за "Дојче веле" Маркус Ритер, шеф мисије ЕУ. "Ако се то не догоди, наша мисија се већ може означити успешном."

Неколико дана раније, државни медији у Азербејџану навели су да мисија ЕУ заправо "провоцира Азербејџан на нови рат" и да ће "ЕУ да сносити кривицу за нови сукоб."

"Азербејџан и Русија у суштини говоре исту ствар: да је мисија ЕУ војно-обавештајна операција", додао је званичник ЕУ. "Они су од почетка покушавали да дискредитују нашу мисију, која је искључиво цивилна, а ми ту не можемо много да урадимо."

"Неподношљив смрад корупције"

Шеф мисије Азербејџана при ЕУ Вакиф Садиков изјавио је да Баку веома забринут због присуства европских посматрача у близини границе са Азербејџаном.

"Ово је билатерално питање између Јерменије и ЕУ. Све се дешава на неколико стотина метара од наших граничних прелаза, у веома милитаризованом окружењу, где имамо руске пограничне страже, јерменске пограничне страже, руске регуларне јединице, јерменске регуларне јединице и, мало даље, уз границу са Ираном, иранску војску. А сада имамо и мировне снаге ЕУ. Дакле, имамо сасвим легитимна безбедносна питања", додао је Садиков.

Он је упозорио да се мисија може посматрати као покушај Брисела да ојача своје присуство у овом региону.

Баку је реаговао са незадовољством након што је Европски парламент прошлог месеца усвојио извештај у коме се "осуђује последња војна агресија великих размера Азербејџана у септембру", оптужује Азербејџан да подрива мировни процес и "подвлачи спремност ЕУ да се активније укључи у решавање дуготрајних сукоба у региону".

У европској резолуцији, коју је изгласао Комитет за иностране послове, тврди се да је "поштовање људских права и основних слобода Азербејџана и даље веома негативно и да га треба побољшати пре него што ЕУ додатно продуби своје политичко и енергетско партнерство са земљом. У резолуцији се помиње и "репресија над опозиционим активистима", случајеви тортуре и одсуство независног правосуђа.

Комитет за међународне односе у азербејџанском парламенту је узвратио, наводећи да одлука ЕУ уноси "неподношљив смрад корупције". Такође, Комитет је оптужио посланике да су под утицајем "Јерменије и јерменске дијаспоре, одавно канцерогеног тумора Европе."

Брисел се још нада

Прошлог месеца председник Европског савета Шарл Мишел одржао је разговоре са лидерима Јерменије и Азербејџана, позивајући их да разговарају о ситуацији на терену и да "нагласе спремност ЕУ да помогне напредовању ка миру и стабилности у региону".

Међутим, само неколико сати касније, Азербејџан је потврдио да су се његове трупе поново ушле у зону прекида ватре у Нагорно-Карабаху и успоставиле контролу над путем за који се наводи да га Јермени користе за снабдевање оружјем.

Том де Вал, виши сарадник истраживачког центра "Карнеги" за Европу, рекао је да се Брисел још нада да може да посредује у решавању сукоба између Азербејџана и Јерменије.

"ЕУ једнако приступа обема странама, у покушају да се поново покрене мировни процес", додао је Де Вал.

Уколико овај покушај пропадне, упозорио је Де Вал, то би могло да представља проблем за напоре ЕУ да користи Азербејџан као алтернативу за руска фосилна горива.