Свет
САД и Филипини започели највећу војну вежбу у последњих неколико деценија
На војној вежби "Баликатан" ове године учествоваће 12.000 америчких, 5.400 филипинских и 100 аустралијских војника, дупло више у односу на прошлу годину
САД и Филипини започели су највећу заједничку војну вежбу у последњих 30 година, у покушају да ојачају своју војну сарадњу, преноси "Фајненшел тајмс".
Иако су америчко-филипинске војне вежбе "Баликатан", које организују сваке године, заказане пре више месеци, њихов значај драстично је скочио услед чињенице да почињу свега дан након што је Кина окончала сопствене војне маневре недалеко од Тајвана.
Министри спољних послова САД и Филипина такође ће се се састати у Вашингтону у тзв. формату 2+2, први пут након седам година.
На војној вежби "Баликатан" ове године учествоваће 12.000 америчких, 5.400 филипинских и 100 аустралијских војника, дупло више у односу на прошлу годину, преноси "Фајненшел тајмс".
У оквиру вежби, које би требало да трају до 28. априла, америчке и филипинске снаге ће у до сада невиђеној употреби бојеве ватре на мору потопити брод код западне обале филипинског острва Лузон.
"Ми ћемо га гађати са свим оружаним системима којима располажемо, копненим, поморским и ваздушним", рекао је филипински пуковник Мајкл Логико.
Он је нагласио да је циљ војних вежби одвраћање других држава од напада на Филипине.
"Ми никога не провоцирамо тиме што одржавамо ове вежбе", рекао је он.
Пекинг би, ипак, војне вежбе могао да протумачи као провокацију. Потапање брода биће одржано унутар филипинских територијалних вода на ободу Јужног кинеског мора, за које Кина тврди да јој припада скоро у потпуности.
Други делови вежби укључиваће ваздухопловне акције на острвима недалеко од северног Лузона, за која амерички званичници сматрају да би могла бити кључна у потенцијалном сукобу са Кином око Тајвана.
САД и Филипини су недавно постигли споразум о повећању приступа америчких трупа у филипинским војним базама, након што је тај процес био замрзнут за време председничког мандата Родриго Дутертеа.
Сједињене Америчке Државе немају сопствене војне базе на Филипина још од 1991. године, када је филипински Сенат одбио да продужи билатерални споразум који регулише то питање.
Филипински председник Фердинанд Маркос млађи пристао је да именује базу Лал-ло и још најмање три друге као место где америчка војска може да "позиција своју опрему и ротира војску", наводи "Фајненшел тајмс".
Маркосов претходник Родриго Дутерте блокирао је спровођење споразума о размештању америчких трупа потписаног 2014. године како би ојачао односе са кином, наводи британски лист.
