Американци у још четири базе на Филипинима

Филипини су одобрили да Сједињене Америчке Државе имају приступ у још четири њихове војне базе које се налазе у стратешким областима земље, наведено је у саопштењу Министарства одбране Филипина, без навођења локација база.

Спекулише се да се ради о базама у Лузону, тачки Филипина која је најближа Тајвану и на Палавану, које је веома близу острвима Спретли у Јужном кинеском мору, пренео је "Гардијан".

Географски распоред база, ако је веровати овим медијским наводима, не оставља много места за сумњу да САД желе да држе на оку Кину, повећају своје присуство у региону, а у случају потребе можда чак изводе и неке конкретне војне акције.

Нови споразум о приступу војним базама, постигнут је под окриљем важећег договора САД и Филипина о одбрамбеној сарадњи према којем Америка већ има приступ у пет војних база ове земље. Тим ранијим договором (ЕДЦА) САД-у је омогућено присуство у војним базама Филипина ради заједничких обука, складиштења опреме и градње објеката попут писта, али није предвиђено стално присуство америчких трупа.

Министарство одбране Филипина саопштило је да ће Вашингтон определити више од 82 милиона долара за инфраструктурне инвестиције у пет база у којима има приступ од раније.

"Филипинско-амерички савез издржао је тест времена и остао челичан", наводи се у саопштењу.

Саговорници "Гардијана", геополитички аналитичари, наводе да ће приступ базама приближити трупе САД-а кинеским "тачкама усијања", Тајвану и Јужном кинеском мору, али и да ће им омогућити да распореде војне снаге на више локација и избегну да велики број војника буде сконцентрисан на једном месту и тако буде, како се наводи, лакша мета за евентуалне кинеске ракетне ударе.

Професор политичких наука са Универзитета на Филипинима Херман Крафт сматра да ће присуство америчких војника у Лузону омогућити америчким трупама да пруже операциону и логистичку подршку Тајвану, али да ће се за сада користити у сврхе осматрања.

Пре посете Филипинима, министар одбране Сједињених Америчких Држава имао је састанке у Јужној Кореји, а у саопштењу након састанка најављене су заједничке војне вежбе, али и трилатерални сусрет са Јапаном на којем ће се разматрати конкретни кораци у безбедносној сарадњи. Остин је из Јужне Кореје поручио да су САД снажно посвећене одвраћању Пјонгјанга од Јужне Кореје, што подразумева пун опсег америчких одбрамбених капацитета, укључујући конвенционално и нуклеарно наоружање и противракетну одбрану.

У Индо-пацифичком региону готово истовремено борави и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг који је такође посетио Јужну Кореју, али и Јапан. Столтенберг је у Сеулу охрабривао званичнике ове земље да пошаљу наоружање Украјини, указујући им да су то учиниле и друге државе којима су претходно закони забрањивали да шаљу оружје земљама у сукобу. У Токију је говорио о нуклеарном одвраћању и о томе да савезници НАТО-а немају нуклеарно оружје, док га Кина и Северна Кореја имају.   

На ове посете стигле су реакције из Кине и Северне Кореје. Портпарол кинеског министарства спољних послова Мао Нин, реагујући на Столтенбергове речи, нагласио је да "Азијско-пацифички регион није бојно поље за геополитичко ривалство, као и да конфронтација табора са хладноратовским менталитетом није добродошла".

Државна Корејска централна новинска агенција (КЦНА) објавила је саопштење Министарства спољних послова које је упозорило да је у региону достигнута екстремна црвена линија због "непромишљених војно конфронтационих маневара и непријатељских потеза САД и њихових вазалних снага". Наведено је и да ће Северна Кореја оштро одговорити на било који војни покушај САД.