Свет

Операција "Петар Пан": Како је ЦИА киднаповала децу с Кубе, и какве то везе има с Џефом Безосом

Тајни егзодус више од 14.000 кубанске деце узраста од 6 до 18 година у Сједињене Државе у периоду од 1960. до 1962. тек је једна ставка на непрегледном попису непријатељских радњи САД против Кубе и покушаја да се дестабилизује тамошња влада
Операција "Петар Пан": Како је ЦИА киднаповала децу с Кубе, и какве то везе има с Џефом БезосомGetty © Keystone / Stringer

Пошто је Кубанска револуција, окончана 1959. године, дирнула у интересе САД, односно малена земља из тзв. латиноамеричког дворишта дрзнула се да се ослободи америчког утицаја пре свега одлукама о национализацији предузећа и екстрадицији америчких компанија, настао је страх од ширења те социјалистичке заразе.

Зато је, између осталог, у склопу америчких напора да дестабилизују новоуспостављени режим Фидела Кастра, спроведена и Операција "Петар Пан", тј. тајни егзодус више од 14.000 кубанске деце узраста од 6 до 18 година у Сједињене Државе у периоду од 1960. до 1962.

Деца су послата након што су родитељи подлегли лажној кампањи да ће им Кастро и Комунистичка партија укинути старатељство и децу смештати у центре за идеолошко преваспитавање.

Посебно занимљива прича у светлу недавног налога за хапшење руског председника Владимира Путина који је издао Међународни кривични трибунал у Хагу јер је "наводно крив за недозвољено пребацивање и депортовање деце из окупираних територија Украјине на територију Руске Федерације".

Иначе, операција коју је предводио свештеник Брајан О. Волш из Католичког хуманитарног бироа састојала се од евакуације кубанске деце авионом у Сједињене Државе, у Мајами па даље, и потом распоређивања придошлица у Америци за које су били припремљени папири за усвајање.

Међутим, деца махом нису завршила као што је било обећано породицама – већ су се многа нашла у сиротиштима Римокатоличке цркве и сиромашним мексичким породицама, а многа никада више нису видела своје праве родитеље, имајући у виду да је ваздушни саобраћај између Сједињених Држава и Кубе престао након Кубанске ракетне кризе у октобру 1962.

Дестабилизација кубанске владе

Све се спроводило тајно како не би било окарактерисано као подухват против Кастра а управо се о томе радило.

"Операција 'Петар Пан' само је једна ставка на непрегледном попису непријатељских чинова САД против Кубе и покушаја да се дестабилизује кубанска влада. Верујем да је то на почетку била ЦИА операција којом је из земље требало извући децу контрареволуционарних вођа. То је морало да се маскира операцијом већег обима", изјавио је професор историје на Универзитету у Хавани Хесус Арбиолеја Карвера у документарном филму "Операција 'Петар Пан'" и додао да је део дестабилизације било то да се породице застраше.

Професор политичких наука Америчког универзитета из Вашингтона Вилијам М. Леогранде пак сматра да је америчка пропаганда против Фидела Кастра почела пре него што је дошао на власт, односно да су САД већ од 1958. користиле мрежу својих агената у Латинској Америци да пласирају негативне ствари о кубанском лидеру у штампи.

Будући да је тековина револуције била и Кастрова намера да смањи друштвену неједнакост, описмени народ, а у ту сврху су мобилисани бројни волонтери који су обилазили острво, дошла је на ред и реформа Цркве пошто се она све више одвајала од режима, а међу свештенством није било Кубанаца.

Код средњег и богатог сталежа врло су биле цењене школе при Римокатоличкој цркви а њихово (привремено) затварање је додатно утицало на ширење несигурности међу имућнијом класом, која је била изненађена радикализацијом тековина револуције.

Католичка црква и ЦИА творци операције

По екстрадицији америчких компанија, односно усвајању закона о национализацији предузећа крећу гласине по Хавани, како из САД, тако и из антирежимских медија, о новом закону на основу којег ће се одузимати деца.

"У октобру 1960. почела је да кола вест да ће један од нових закона револуционарне владе бити закон о старатељству који ће родитељима одузети децу између 6 и 18 година. Касније је католичка црква почела да шири ту лажну вест", рекао је шеф Кубанске тајне службе у периоду 1959–1980. Хосе Буахасан Марави у горепоменутом филму и потом поентирао да је иза свега стајала ЦИА.

"Радио-станице, посебно 'Свон', контролисала је ЦИА. Сва пропаганда коју су ширили емитовала се с благословом и упутствима ЦИА. Сви центри ЦИА које смо открили и у које смо се убацили учествовали су у операцији", изјавио је тадашњи шеф кубанских обавештајаца, али и додао да у том тренутку нису имали појма шта се заправо дешава јер су се борили с много већим проблемима, премда се одлазак деце није ни могао спречити пошто су их родитељи добровољно слали.

"А како смо после открили шта се дешава? Американци су нам рекли. Рекли су нам да су ти одласци, које смо ми сматрали нормални, део операције. Лажни закони и све остало били су део већег напора да оклеветају револуцију", истакао је Хосе Буахасан Марави, подвлачећи да су у све били укључени чланови америчке владе, Стејт департмент, ЦИА, режим под председницима Двајтом Ајзенхауером и Џоном Кенедијем.

Пут без повратка

Иако се радило о деци различитог узраста, већином су то били дечаци, тинејџери. На аеродрому одакле су летели за САД децу су одвајали од родитеља који су напољу плакали.

"Постојали су одељци где су нас претрасали, што значи да смо морали да се скинемо до голе коже. Детаљно су претраживали џепове, ципеле. Проверавали су да ли кријемо нешто у петама ципела. Укратко, то је била веома детаљна претрага. Претраживали су све. Девојчице су нпр. имале лутке, па су им откидали главе да виде да ли унутра има накита или новца", описао је своје последње минуте у родној земљи Жорге Вијера који је у Америку дошао с 15 година.

Куриозитет је да се међу кубанским малишанима који су се нашли сами на тлу САД налазио и будући очух најбогатијег човека на свету, Американца Џефа Безоса. Наиме, Мигуел, а потоњи Мајк Безос стигао је у Америку као 16-годишњи дечак, да би се убрзо, 1968, венчао с Безосовом мајком и усвојио четворогодишњег Џефа.

Програм је остао тајна све до фебруара 1962, када је "Плејн дилер" објавио причу о бројним кубанским малолетницима који су без пратње три године непримећено пролазили широм земље. Исте године, 9. марта, Џин Милер из "Мајами хералда" такође је објавио причу о том догађају, у којој је и сковао термин Операција "Петар Пан".

"Операција 'Петар Пан' је била невероватно дивљаштво јер је манипулисала децом и родитељима, целим породицама. Толико деце, њих 14.000 тек тако су одвојили од породица. Говорили су шпански, а нашли се у земљи с другачијим друштвом где је прилагођавање било изузетно тешко. Варварска операција која показује какве су све методе користили против Кубе и њене владе", закључила је политиколог на Француском институту за латиноамеричке науке Жанет Хабел.

image