Свет

Шест деценија од убиства Малколма Икса: ФБИ одговоран за смрт једног од Кастрових пријатеља?

ФБИ је, како показују документи, радио на продубљавању раскола унутар Нације ислама, путем инфилтрација и подстицања даљих подела, што је на крају довело до убиства харизматичног Афромариканца и борца против расизма
Шест деценија од убиства Малколма Икса: ФБИ одговоран за смрт једног од Кастрових пријатеља?www.globallookpress.com © ©

Илијаса Шабаз, кћерка активисте за људска права Малколма Икса, који је убијен пре 58 година, тужиће ФБИ, ЦИА и њујоршку полицију, које сматра одговорним за смрт свог оца.

Шабазова је оптужила различите федералне агенције и њујоршке власти да су "прикриле доказе, направиле заверу и извршиле свој план да убију Малколма Икса", пренео је "Ројтерс".

Малколм је био харизматични вођа Афроамериканаца, али је уживао поштовање свих Американаца који су се супротстављали дубоко укорењеном расизму у САД и подржавали борбу за расну равноправност.

Сумње да је Малколма Икса убио ФБИ, или да је ФБИ спровео низ акција које су резултирале његовим убиством, појавиле су се одмах после његове смрти. Прве оптужбе против ФБИ изнели су још 1965. његови блиски сарадници.

Малколм Икс рођен је у ствари као Малколм Литл. Неко време био је портпарол америчке "Нације ислама" и вероватно најгласнији заговорник ислама унутар афроамеричке заједнице.

После раскола у "Нацији ислама", он оснива Организацију афроамеричког јединства.

Постхумно је проглашен Дан Малколма Икса, који се обележава у разним градовима широм Америке. Стотине улица и школа у САД назване су у његову част. Дворана "Аутбон" у Њујорку, у којој је убијен, преуређена је 2005. године у "Меморијални и образовни центар Малколма Икса и др Бети Шабаз".

ФБИ чистка "субверзивних организација"

Данас поуздано знамо да је ФБИ у време убиства Малколма Икса спроводио програм ЦОИНТЕЛПРО и да су све "субверзивне организације", које су се наводно супротстављале "владајућем поретку у САД", попут "Нације ислама", нашле на његовом удару.

Прве званичне доказе о постојању овог, али и читавог низа других сличних пројеката америчких безбедносних служби, обелоданила је истрага конгресног "Черчовог комитета" из 1975, који је касније прерастао у Стални истражни комитет Конгреса. 

Програм ЦОИНТЕЛПРО био је усмерен ка "јавној дискредитацији активиста и уништавању њихових међуљудских односа", што је била уобичајена метода рада коју су користили агенти ФБИ и ЦИА.

ЦОИНТЕЛПРО је скраћеница изведена из "Counter Intelligence Program" (Контраобавештајни програм), а означава тајну кампању, односно низ тајних и незаконитих пројеката које је спроводио ФБИ "са циљем праћења, инфилтрације, дискредитације и онемогућавања рада америчких политичких организација."

Декласификовани документи ФБИ показују да су ресурси програма ЦОИНТЕЛПРО циљали на групе и појединце које је ФБИ сматрао субверзивним, укључујући Комунистичку партију САД, феминистичке организације, организације активиста који су се противили Вијетнамском рату, покрете за грађанска права и покрете "Црне снаге" (попут Мартина Лутера Кинга Млађег, "Нације ислама" или "Партије Црних пантера"), организације за заштиту животне средине и права животиња, Покрет америчких Индијанаца (АИМ), покрете који су се борили за независност од САД (попут порториканских "Младих господара" и Порториканске социјалистичке партије), те разне организације које су припадале "Новој левици".

Борили се против афроамеричког јединства

У меморандуму ЦОИНТЕЛПРО наведено је да је посебан циљ овог програма да се "спречи удруживање милитантних црних националистичких група", да се "спречи успон месије који би могао да уједини милитантни црначки националистички покрет", да се "означе потенцијални изазивачи нереда и да се они неутралишу пре него што искористе свој потенцијал за насиље против власти", да се "дискредитацијом спречи да милитантне црне националистичке групе и вође стекну респектабилност", као и да се "заустави раст милитантних црначких организација, посебно међу омладином."

За Мартина Лутера Кинга се у документима ФБИ тврди да би могао да постане "месија" уколико напусти свој принцип ненасиља и интеграционизам.

Иако је ФБИ био посебно забринут због вођа ових организација, његове акције се нису ограничавале само на њих. На удару су се нашли и многи други појединци, као што су, на пример, писци које је ФБИ означио као "левичарске".

Током истог периода, на мети овог програма, како потврђују документи ФБИ, нашао се и Малколм Икс.

Док је портпарол ФБИ негирао да је ФБИ био "директно умешан" у Малколмово убиство 1965. године, документовано је да је Биро радио на "проширењу раскола" између Малколма и Елијаха Мухамеда, тадашњег вође "Нације ислама", путем инфилтрација и "подстицања жестоких подела унутар организације", ширења гласина и других тактика смишљених да подстакну унутрашње спорове, што је, на концу, и довело до Малколмовог убиства.

Како је убијен Малколм Икс?

Године 1950. ФБИ је отворио досије о Малколму Икс након што је он из затвора послао писмо председнику Труману у коме се жестоко успротивио Корејском рату и исказао своја (про)комунистичка убеђења.

Новинар Луис Ломакс је написао да је Џон Али, секретар "Нације ислама", био агент ФБИ. Малколм Икс је овом новинару рекао и да је Али стварао тензије између њега и Елијаха Мухамеда, и да сматра Алија својим "архи-непријатељем унутар вођства Нације ислама."

Како доказују документи Бироа, ФБИ се снажно инфилтрирао и у Малколмову новоосновану Организацију афроамеричког јединства, нарочито у последњим месецима његовог живота.

Прислушкивали су и телефонске разговоре Малколмове породице.

Ноћ уочи убиства, Џон Али се састао са Талмаџом Хејром, једним од осуђених за убиство Малколма Икс.

Малколм је убијен у пуцњави у Њујорку, а на обдукцији је утврђена 21 прострелна рана на његовом телу.

Једна од метода дискредитације Малколма у очима америчке јавности биле су упорне оптужбе за милитантни и радикални "црни расизам", ширене путем штампе.

Међутим, у телеграму упућеном његовој супрузи Бети Шабаз поводом убиства, Мартин Лутер Кинг Млађи изразио је тугу због "шокантног и трагичног убиства": "Иако нисмо увек били сагласни у погледу метода за решавање расних проблема, увек сам имао дубоку наклоност према Малколму, који је умео да укаже на срж и корен проблема. Био је елоквентан говорник, који је веома јасно заступао своја гледишта."

Афрички син који се вратио кући

Малколм Икс је био веома утицајан и значајан и на међународној сцени, где је успоставио низ контаката са вођама ослободилачких покрета, пре свега у Африци.

Између осталих, био је лични пријатељ са вођом кубанске револуције Фиделом Кастром. Године 1959. Малколм Икс је посетио Уједињену Арапску Републику (краткотрајна политичка унија између Египта и Сирије), Судан, Нигерију и Гану, како би договорио афричку турнеју Елијаха Мухамеда.

После свог ходочашћа у Меку 1964, Малколм је и други пут посетио Африку, састајући се са истакнутим лидерима и званичницима. Посебно су значајни његови сусрети са Абделом Насером из Египта или Бен Белом из Алжира.

Давао је интервјуе и говорио на радију и телевизији у Египту, Етиопији, Тангањики, Нигерији, Гани, Гвинеји, Судану, Сенегалу, Либерији, Алжиру и Мароку.

Током боравка у Каиру, у име своје Организације афроамеричког јединства (ОААЈ), присуствовао је другом самиту Организације афричког јединства (ОАЈ).

Организација ОАЈ је основана ради борбе за потпуну деколонизацију Африке, за јединство и сарадњу свих афричких земаља. Подстицање сарадње међу афричким државама претворило је ОАЈ у економску интеграцију, која је тежила стварању јединственог афричког тржишта. Из ње ће 2002. године бити створена садашња Афричка унија.

Након што је одржао говор на Универзитету у Ибадану, Удружење нигеријских муслиманских студената доделило му је почасно име "Јоруба Омовале" (Син који се вратио кући). Касније је Малколм ово назвао најдрагоценијом почашћу која му је указана.

Малколм Икс се жестоко супротстављао расизму у Америци и подржавао ослободилачке покрете, не само у Африци.

Презиме Икс, према речима Малколма, симболизовало је његово право афричко презиме које он није могао да зна. Презиме Литл, објаснио је Малколм, било је "презиме које је неки плавооки ђаво наметнуо мојим прецима по оцу."

О његовом одбацивању капитализма најбоље сведоче његови говори.

"Нема капитализма без расизма", рекао је Малколм. "Немогуће је да белац данас верује у капитализам, а да не верује у расизам. Ако нађете особу (у САД) која није расиста, обично су то социјалисти или је њихова политичка филозофија социјализам."

image