"Форин полиси": Кијевска пропаганда се отргла контроли, идеја о враћању Крима кључни проблем

Све су видљивије разлике унутар украјинског руководства између оних којих сматрају да је повратак Крима под контролу Украјине циљ о коме се не може преговарати и других који су спреми да, макар имплицитно, признају реалност да је Крим део Русије. 

Управо би питање Крима могло да постане једна од највећих тачака раздора између Кијева и њихових западних савезника уочи најављене украјинске офанзиве на југ, пошто многи од њих сматрају да је за Русију Крим црвена линија, пише у ауторском тексту за "Форин полиси" аналитичар Анатол Ливин.

Украјински председник Владимир Зеленски имао би много проблема да убеди тамошњу јавност да прихвати примирје, "поготово ако оно не би укључивало повратак Крима", наводи аутор и додаје да за то није криво само тврдо крило украјинских националиста и војска, већ и сама влада, која месецима уназад говори како се Крим мора вратити по сваку цену.

Дисидената од те кијевске ортодоксије, ипак, има, иако су и даље малобројни и своје ставове не могу увек да износе у јавности. Један од изузетака је заменик шефа кабинета председника Украјине Андреј Сибига, који је у интервјуу за "Фајненшел тајмс" рекао да "уколико успемо да испунимо своје стратешке циљеве и дођемо до административне границе са Кримом, ми ћемо бити спремни да се дипломатски ангажујемо".

То је драстично другачији приступ од оног који пропагира најпознатији гласноговорник председника Зеленског Михаил Подољак, који је у интервјуу за "Радио Слободу" позвао не само на "ослобађање" Крима од руске војске, већ и на мање-више отворено етничко чишћење Руса који тамо живе.

"Да ли постоји дипломатско решење за Крим? Да, наравно, уколико Москва започне повлачење својих трупа данас, онда можемо да сачекамо дан, два или три док њихова војска не оде, заједно са руским становништвом", рекао је Подољак.

Иако већина Украјинаца вероватно подржава такве огољене позиве на етничко чишћење, натполовичан број њих сматра да би Крим требало вратити под контролу влади у Кијеву, на овај или онај начин, наводи аутор.

Значајна мањина, ипак, сматра да би Украјина требало да буде спремна да се одрекне Крима у замену за мир. Најчешћи разлози за такав став су да би "у супротном рат трајао заувек", да Крим "никада заиста није био део Украјине" као и да би било тешко интегрисати тамошње проруско становништво, пише Ливин.

Према истраживању спроведеном прошлог лета, 58 одсто Украјинаца сматра да Крим мора бити враћен Украјини - већина, али не огромна.

Још један аспект дебате о будућности Крима у Украјини је то што они који се залажу са "ослобођење" полуострва могу да говоре јавно, док заступници идеје преговора немају ту слободу.

"Дефинитвно, многи људи верују да се за Крим мора борити, али већина разумних људи зна да то није могуће. Проблем је што се то не сме рећи јавно, у страху од губитка посла или нечег још горег. Знате да су се у Совјетском Савезу људи плашили да кажу шта мисле. Е, па данас је у Украјини тако. То је због беса услед руске инвазије, али и због државне репресије. Свако ко се залаже за компромис са Русијом одмах се назива издајником и постаје мета СБУ (украјинске безбедносне службе)", рекао је неименовани некадашњи дисидент и присталица Наранџасте револуције за "Форин полиси".

Јавно мњење у Украјини додатно је радикализовано чињеницом да у тој земљи, након гашења многих наводно проруских канала, сада постоји готово потпуна контрола медија. На телевизији се чују само коментари који иду на руку властима у Кијеву, јачајући наратив да се "Крим мора ослободити по сваку цену".

Како је то објаснио украјински аналитичар Владимир Ишченко, резултат је "спирала ћутања" у којој ставови које многи деле приватно потпуно изостају у јавности.

Уколико наставе да агресивно инсистирају на томе да се "никада неће одрећи Крима као дела Украјине", радикализоване власти у Кијеву лако би могле да се нађу у конфронтацији са својим западним савезницима, а Сибигине изјаве показују да је макар неко у Кијеву тога свестан. 

Већина њих је, ипак, постала жртва сопствене пропаганде која је створила јавно мњење неспремно за компромис, односно, како је то назвао један украјински аналитичар, сопствено "Франкенштајново чудовиште".

"Уколико председник Зеленски предложи мировне преговоре између Кијева и Москве - он ће доживети политичко самоубиство", рекао је секретар украјинског Савета за националну безбедност и обрану Алексеј Данилов, што је несумњиво један од разлога зашто он до сада није коментарисао Сибигину изјаву.

"Сви украјински аналитичари са којима сам разговарао сложили су се да само интензиван и отворен притисак из Вашингтона може дозволити Зеленском да пристане на територијалне компромисе — чак и ако се сам Зеленски осећа принуђеним да на притисак у јавности одговори огорченим протестом", закључује Ливин.