Денацификацију Украјине Руси су од самог почетка наводили као један од основних разлога за покретање своје Специјалне војне операције, а да су били итекако у праву и да је данашњи Кијев огрезао у величању најпогубније идеологије у историји, показују и најновије вести које стижу из тог града.
Нацистички колаборациониста Володимир Кубијович, како је "Џерузалем посту" рекао директор Украјинског јеврејског комитета Едуард Долински, замало да добије своју улицу у Кијеву.
Да ли ће појединим Украјинцима убудуће у личним документима стајати име једног од оснивача злогласне јединице "Вафен СС Галиција", украјинског добровољачког огранка Хитлерове војске, требало је да се одлучи на јавном гласању, али је, на срећу свих жртава нациста, ову срамну идеју стопирао градоначелник Владимир Кличко.
Према речима Долинског, стручна комисија тамошњег Градског већа изнела је неколико опција за "прекрштавање" садашње улице Пржевалског, а на дигиталном гласању које је требало да траје до 16. априла, највише гласова имао је баш предлог по коме би ова част припала Кубијовичу.
Та опција до сада је добила већину, са 31 одсто гласова, док су друга и трећа најгласанија варијанта освојиле само по 18, односно 10 одсто гласова.
"Изненадно поништавање одлуке која је ризиковала да изазове значајну међународну срамоту и за Украјину и за председника Зеленског, који је Јеврејин, уследило је када су и Украјина и Русија обележиле Међународни дан ослобођења нацистичких концентрационих логора, који се у Русији обележава 11. као и у Украјини", наводи "Њујорк Сан", додајући да је брука спречена и захваљујући утицају израелског амбасадора.
Украјинска штампа, наиме, известила је да је израелски амбасадор Мајкл Бродски јасно ставио до знања Кличку да је иницијатива да се улица назове у част нацистичког званичника Кубијовича, кога многи у Украјини сматрају херојем, неприкладна.
"Није одмах било јасно зашто је градско веће одлучило да преименује улицу по злогласној историјској личности или да се уопште упусти у било какав напор да улице мењају име у време када Украјина води рат за опстанак нације", збуњен је "Њујорк Сан".
Кличкову одлуку да стопира величање Кубијовича, поздравила је јеврејска организација "Бене Берит"
"Градоначелник Кличко је урадио праву ствар. Никада не би требало да постоји место за поштовање појединаца који су сарађивали са и подржавали нацисте", саопштили су.
Ко је био Володимир Кубијович?
Кубијович је пред почетак Холокауста био снажан присталица Организације украјинских националиста (ОУН-М). У априлу 1941. затражио је да се у Украјини створи аутономна држава у којој Пољацима и Јеврејима неће бити дозвољено да живе.
Касније у рату, 1943. године, Кубијович је преузео кључну улогу у формирању дивизије "Вафен СС Галиција" и јавно рекао да је спреман да узме оружје и бори се за нацистичке циљеве.
Од његове мржње ипак је била јача Црвена армија, па је тако чим се војска Совјета приближила Пољској 1944. године Кубијович дао у бег и збрисао у Немачку. А онда, кад су се нацисти предали, доспео је и до Француске где је радио као главни уредник "Енциклопедије украјинских студија", највећег академског пројекта који су преузели украјински исељеници током Хладног рата.
Енциклопедија украјинских студија одражавала је Кубијовичеве националистичке ставове и имала је за циљ очување украјинског наслеђа под совјетском влашћу.
Данас се она може наћи "онлајн", како на матерњем језику тако и на енглеском и још се често ажурира чланцима који се фокусирају на украјинско наслеђе и културу.
Интернет енциклопедија Украјине, наравно, данас избегава да помиње Кубијовичеву нацистичку прошлост, а уместо тога се фокусира на његов рад пре и после Другог светског рата, наводећи само да је "током Другог светског рата био на челу Украјинског централног комитета (УКЦ) у Кракову и учествовао је 1943. у организовању дивизије 'Галиција'".
Да су припадници те дивизије били нацисти, а не ослободиоци, нико и не помиње.
Кубијович је умро у Паризу 1985. године и до данас га многи признају као истакнутог и значајног украјинског научника, а његова дела и даље су упркос његовој нацистичкој прошлости широко распрострањена,.
"Ако улица у Кијеву заиста буде названа по њему, то неће бити први пут да је Украјина изабрала да ода почаст Кубијовичу. Украјинска пошта је 2000. године издала унапред печатирану коверту у част 100. годишњице његовог рођења, а у украјинском граду Лавову и дан-данас стоји плоча у част нацистичког званичника", закључује "Џерузалем пост".