Свет
Велика субота: Дан силаска Благодатног огња
Сматра се да ово чудо доступно само православнима, а у народној свести је то потврда исправности календарског празновања Васкрса
Сваке године на Велику суботу, управо на данашњи дан између Великoг петка и Васкрса у недељу, у Јерусалиму на земљу са неба силази Благодатни огањ, једно од највећих чуда православне вере.
Велика субота је дан када је тело Исуса Христа провело у гробу. Гроб Господњи је место у пећини где је лежало тело Христово по погребу. Сада је то Кувуклија, капела Гроба Господњег унутар храма Христовог Васкрсења у Јерусалиму.
Бројни ходочасници, људи различитих националности, обичаја и представници различитих цркава, долазе у Храм гроба Господњег и чекају ово чудо.
Контрола световне власти
На Велики петак Саборни храм се закључава, а унутра остаје десетак хиљада људи. Храм се отвара у 10 часова на Велику суботу. Да би се отклониле све сумње, око 11 часова, комисија састављена од четири члана, представника полиције, Министарства за туризам града Јерусалима и црквених представника православних Грка и монофизита Јермена и Копта, у целој Саборној цркви гаси сва светла, свеће и кандила, којих само у Кувуклији има више од стотину, затим је прегледају да не би остао неки предмет којим би могли да упале ватра.
Самог патријарха прегледају од главе до пете, како би били сигурни да уз себе нема нешто чиме би запалио ватру. После такве контроле скидају печат са улаза у Гроб Господњи и пуштају патријарха. Он се разодева, остаје само у стихару, и с тридесет три свеће у рукама, по броју Христових година које је проживео на земљи, улази ка Гробу.
Започиње молитве, и после одређеног времена долази до чуда, свеће које патријарх држи бивају запаљене. Када добије Благодатни огањ, патријарх њиме пали свежњеве свећа, излази и предаје огањ присутнима у храму, најпре Јерменском патријарху.
У цркви настаје моментална пометња. Свако тежи да о пламен тих свећа запали своју. За неколико минута читав храм се испуњава бело-плавичастим сјајем. Огњена нит спушта се кроз отворену куполу Саборне цркве, брзином таман довољном да људско око све региструје.
За тили час огањ се разнесе свуд по храму. Црква личи на огромну буктињу. Огањ се брзо разнесе по Јерусалиму и Маслинској гори, али и по целој Светој Земљи. Током целе године кандила и свеће на часним трпезама православних храмова у Светој Земљи пале се и горе овом чудесном ватром.
Овај Благодатни огањ током првих минута апсолутно не пали и не пече, нити може било шта да изгори ако се њиме упали. Тако неких десетак минута, и тек после постаје уобичајени, стихијски, материјални.
Температура Благодатног огња у првим минутима после његовог силаска износи око 40 степени Целзијуса, тако да се њиме не може опећи.
"Уз помоћ пирометра измерио сам температуру Благодатног огња непосредно након силаска: овим огњем сам се умио (не пече!) и одмах измерио његову температуру код себе и код других, који су са огњем стајали поред мене, - његова просечна температура била је 42 степена. Када сам кроз 15 минута поново измерио температуру, она је већ износила 320 степени Целзијуса", рекао је у интервјуу за "РИА Новости" председник Удружења православних научника, протојереј Генадиј Заридзе.
Андреј Волков, научник из Руског научног центра "Курчатовски институт", 2008. године дошао на силазак огња са уређајем који је забележио разне спектре електромагнетних таласа. И он је први, када је боравио у Светој земљи, још пре него што је патријарх изашао међу вернике са Благодатним огњем, по реаговању инструмената знао да је огањ сишао, пошто су уређаји регистровали снажно електрично пражњење.
Привилегија православних
Сматра се да ово чудо које је доступно само православнима. У силаску Благодатног огња сада учествују свештенослужитељи Јерусалимске патријаршије, Јерменске апостолске цркве, а такође Коптске и Сиријске цркве. Католички свештенослужитељи су учествовали само до 12. века, после тога су крсташи протерани из Јерусалима. Управо за крсташе је и везана епизода у којој су они забранили православним свештенослужитељима да улазе у Храм Васкрсења Христовог уочи Васкрса, али огањ није сишао.
Тек тада је краљ наредио да се пусте православни и огањ се поново појавио. У 16. веку се исто то догодило са представницима Јерменске цркве. Њима огањ није сишао, и појавио се тек када је православним представницима било допуштено да уђу у храм. Према сведочењу, гром је ударио у стуб храма и свеће су се запалиле.
Током 2000-их је Благодатни огањ за Русе је постао посебно значајан. У народној свести је то чудо потврда истинитости православне вере у целини, као и исправности календарског празновања Васкрса.
Поред тога, данас је Благодатни огањ симбол везе Русије и Свете Земље. Од 2003. године Фонд апостола Андреја Првозваног доставља у Русију Благодатни огањ авионом истога дана када он сиђе, тј. на Велику суботу. Огањ се у специјалном кандилу предаје патријарху у Храму Христа Спаситеља у Москви, а одатле се шаље у руске регионе и у црквама се тим огњем пале црвене ускршње свеће.
Израелска полиција жели да ограничи број верника
Израелска полиција ограничиће број верника који планирају да на Велику суботу присуствују православној прослави Ускрса у Храму васкрсења Христовог у Јерусалиму, што је изазвало гнев верских лидера, који су најавили да неће сарађивати с властима, пише Ројтерс.
Велике гужве очекују се у суботу у Старом граду, а полицијским рестрикцијама број верника требало би смањити на петину. Како кажу, разлог је безбедност православаца, као и муслимана и Јевреја који тог дана имају прослављају своје празнике.
Међутим, одлука да се ограничи приступ церемонији призивања Благодатног огња разгневила је црквене поглаваре, који оптужују израелске власти да тиме крше права и слободе локалних хришћанских заједница. Жалећи се на најављене оштре мере, они су рекли да неће сарађивати с полицијом.
"Наставићемо да одржавамо обичаје, и церемонија ће бити одржана по обичају који постоји већ два миленијума. Сви који желе да присуствују су позвани" наведено је у саопштењу јерусалимског патријарха, Кустодије Свете земље и Јерменског патријархата.
Призивању Благодатног огња обично присуствује око 10.000 верника, али ће ове бити дозвољено да у храм уђе 1.800, а да око њега буде 1.200 људи.
