"Сумњиви" немачки извоз на исток: Зашто расте извоз Јерменије и Казахстана у Русију?

Јерменијa, земља од три милиона људи у неплодним планинама јужног Кавказа последњих месеци доживела је брзу експанзију своје спољне трговине, због великог суседа на северу, односно Русије, пише "Шпигл" бавећи се "сумњивим процватом немачког извоза на исток".

У две године Јерменија је учетворостручила извоз Москви на око 2,5 милијарде долара, што је, додаје немачку медиј, огромна сума за земљу чија је укупна економска производња недавно била мања од 20 милијарди долара.

Променио се и састав јерменске трговине па је држава позната као као добављач воћа и орашастих плодова, вина и ракије, постала центар процвата високотехнолошке и индустријске робе свих врста.

"Јерменија је 2022. године испоручила руским купцима електронску опрему у вредности од 460 милиона долара. Продаја машина порасла је са 14 долара на невероватних 158 милиона долара. Оно што је сумњиво јесте то што је истовремено са ширењем јерменских послова са Русијом, значајно порастао и увоз са Запада. У децембру, извозне зараде немачких компанија из пословања у Јерменији биле су 287 одсто изнад просека од 2018. до 2020. године", наводи "Шпигл".

Немачки лист се зато пита да ли ова планинска нација можда помаже свом моћном суседу Русији да "направи рупе у западном режиму санкција" који до сад није наштетио руској економији.

"Аномалије" у трговинској статистици Јерменије, у међувремену су, констатују Немци, узнемириле и владе западне алијансе.

"Проблем је у томе што је руководство у Јеревану ступило на дужност након прозападних протеста, па је заправо пријатељски расположено према Европљанима. У исто време, Јерменија остаје зависна од руске подршке, и то не само због свог несигурног географског положаја, већ и због тога да би се одупрла нападима свог моћног суседа Азербејџана", наводи "Шпигл".

Званичници ипак засад не критикују јавно ове "аномалије" већ само истичу да ће урадити све да заштите Украјину, имају међутим много посла, јер поред Јерменије, и друге земље купују упадљиву количину робе произведене у Немачкој.

У случају Казахстана, на пример, извозне зараде немачких компанија порасле су за 210 одсто у односу на просек за године од 2018. до 2020. У Киргистану је повећање чак 1157 одсто. Промене у трговинским токовима су толико велике да аналитичари Европске банке за обнову (ЕБРД) говоре о "евроазијском кружном току" односно "евроазијској обилазници".

"Али биће теже доказати да се у Русију извози заправо немачка роба. И Јерменија и Казахстан припадају Евроазијској царинској и економској унији коју предводи Москва. Слично као и унутар ЕУ, у асоцијацији постоје само ограничене царинске контроле на границама. Немачки привредници истичу да се трговински бум може објаснити и другим факторима. Казахстан и Јерменија су прошле године снажно расле, због чега би извоз Немачке у регион требало да се повећа", наводи "Шпигл".

Постоји, додају, и логистички ефекат. Јер, пре специјалне војне операције у Украјини, многе немачке компаније су користиле Русију као продајно средиште – и из Москве, на пример снабдевале купце у Јеревану и Астани. Пошто то више није могуће због санкција, испоруке се врше директно у те земље. А, тамо се повећава и број потенцијалних купаца због великог броја избеглица из Русије.

"Али да ли је то довољно објашњење? Немачки произвођачи машина значајно су проширили своје пословање у Казахстану и њихова извозна зарада недавно је била 297 одсто изнад просека претходних година. Плус за моторна возила је 778 одсто, за оптичке производе 242 одсто. Упадљиво је и значајно повећање извоза одређених кључних роба у регион, као што су мотори" наводи немачки лист, додајући да је то у супротности са економским растом Казахстана од прилично скромних 3,2 одсто прошле године.

Чак ни додатна потражња због неколико десетина хиљада досељених руских ИТ стручњака, кажу, не може да објасни изненадну експлозију извоза.

"Једноставно има превише празнина у режиму санкција", каже економиста и стручњак за санкције Габријел Фелбермајр, шеф ВИФО института у Бечу.

Чак и претња секундарним казнама против прекршилаца санкција имала је мали ефекат, а то, како каже саговорник "Шпигла", "отупљује санкције као оружје".

"Посебно је неугодно што је за многе отворене рупе можда делимично крива и сама ЕУ. Направила је озбиљну грешку у усвајању санкција Русији јер је у пакетима санкција заборављена "дужност свих". Према овоме, сваки грађанин морао би да пријави кршење санкција ако за то сазна. Обавезу би тада имали и предузетници који примете да се њихова роба евентуално преусмерава у Русију преко треће земље", наводи немачки медиј.

Да би попунили празнине у санкцијама, Европа и САД су сада покренуле дипломатску офанзиву. Њихови представници врше притисак на земље које заобилазе санкције, некад иза кулиса, некад у јавности.

Турски министар спољних послова Мехмет Чавушоглу обећао је тако америчком колеги Антонију Блинкену да ће влада у Анкари (која се такође криви да Москви гледа кроз прсте) осигурати да се роба која би могла да се користи у војне сврхе не извози у Русију.

Председник Реџеп Тајип Ердоган, с друге стране, "жели да загреје владара Кремља Владимира Путина".

Свечано отварање нуклеарне електране Акују коју је изградила руска група "Росатом" заказано је за крај априла. Ердоган жели да Путин присуствује церемонији и поносан је што "Западни клуб" није успео да Турску увуче у "окружење рата против Русије".