Откривена документа: Како је Тони Блер лажима издејствовао бомбардовање Ирака

Декласификовани документи из 1998. године, када су Велика Британија и САД бомбардовале Ирак Садама Хусеина, показују да је тадашњи британски премијер Тони Блер био обавештен да је та војна акција незаконита и без одобрења УН, али је ипак дао зелено светло за бомбардовање у децембру 1998.

Блерово одбацивање правних приговора на четвородневно бомбардовање Ирака 1998. године – познато као операција "Пустињска лисица" – директно је претходило његовом ставу о инвазији на Ирак пет година касније, која се такође сматра незаконитом, наводи британски портал "Дикласифајд".

Бомбардовање је наводно имало за циљ да смањи способност Ирака да складишти и производи оружје за масовно уништење, за чије су поседовање Лондон и Вашингтон оптуживали ирачког лидера Садама Хусеина. 

Нова резолуција СБ УН је неопходан услов

Британски досијеи показују да је Блеру више од годину дана пре бомбашког напада 1998. речено да би употреба силе у Ираку била законита само ако би се донела нова резолуција Савета безбедности УН у којој се каже да је Садам Хусеин "материјално прекршио" претходне ирачке обавезе. 

Блеров секретар Џон Холмс, обавестио је шефа 12. новембра 1997. да су британски правни службеници и министар спољних послова Робин Кук "убеђени да постоји озбиљан проблем у вези са употребом силе осим ако Савет безбедности не прогласи да је Ирак 'материјално прекршио' претходне резолуције", што се чини "недостижним".  

"Можемо да сматрамо ове правне аргументе погрешним, али не можемо да их занемаримо", рекао је Холмс Блеру.

Правни саветник "Форин офиса" Френклин Берман дао је мишљење 12. фебруара 1998, у коме потврђује да је "једини валидан захтев за коришћење силе (у овом случају) у надлежности Савета безбедности".

"Моје мишљење је да је нова резолуција неопходан услов", написао је Берман.  

Он је додао да "кодекс захтева од министара да се придржавају закона, укључујући међународно право".

"Не могу да верујем да би министри желели да нареде британским војницима да делују, осим ако их правници не увере да је то оправдано", истакао је Берман.

Блеру је пренет и став других чланова "Форин офиса" да би то био први пут од 1956. да је Велика Британија употребила силу без Резолуције СБ УН - алудирајући на британску инвазију на Египат. 

Одржавање односа са САД, а не поштовање међународног права

Пет дана касније, 19. фебруара 1998, Блер и Кук присуствовали су брифингу начелника Штаба одбране Чарлса Гатрија.

У записнику се наводи да је Гатри поменуо да је забринут за "правне аспекте" и да се "нада да ће се то брзо решити".

Премијер је закључио да не жели да све зависи од обезбеђивања Резолуције СБ УН, што се касније заиста и догодило.

Непосредно пре пада Ирака, премијер је одржао састанак са сарадницима на којем је потврдио да је "дошло време за војну акцију против Ирака". 

Није било директне расправе о правним питањима, према записнику са тог састанка, осим што је договорено да се оправда употреба силе "не зато што је Садам прекршио Резолуције УН, већ зато што је представљао стварну и неминовну претња миру и безбедности у региону". 

Ово је било де факто признање да услов који су захтевали британски правници - одобрење СБ УН - није испуњен и убрзо је уследила инвазија на Ирак. 

Досијеи показују да је Блер 1998. године - исто као 2003 - био више мотивисан одржавањем односа са САД него поштовањем међународног права, закључује се у тексту.