Свет
Ефекат деиндустријализације: Европа потрошила 17 одсто мање гаса него претходних година
Највеће смањење потрошње забележено је у Финској (-56 одсто), Литванији (-40 одсто) и Шведској (-37 одсто)
Потрошња гаса у Европској унији опала је за 17,7 одсто у периоду од августа прошле године до марта 2023. у поређењу са потрошњом у истом периоду али претходних година, између 2017. и 2022, подаци су које је објавила европска статистичка агенција Еуростат.
Подсећа се да је план ЕУ како би се смањила зависност од руских фосилних горива био да се смањи за 15 одсто потрошња гаса, што је, углавном и постигнуто, па и надмашено. Највеће смањење потрошње забележено је у Финској (-56 одсто), Литванији (-40 одсто) и Шведској (-37 одсто).
Већина земаља ЕУ употребу гаса смањила је за више од 15 одсто, осим Ирске (-0,2 одсто), Словачке (-1 одсто), Шпаније (-11 одсто), Пољске (-12 одсто), Словеније (-14 одсто) и Белгије (-14 одсто).
Највеће смањење потрошње гаса забележено је почевши од друге половине 2022, почевши од августа, када је утрошено 14 одсто мање гаса него претходних година, да би тај проценат у октобру и новембру достигао око 25 одсто, а тренд се наставио и ове године када је у јануару потрошено 19 одсто гаса мање него протеклих година.
Подаци које је објавио Еуростат не баве се разлозима за смањење потрошње и уочљиво је да бележе још већи пад у потрошњи гаса него они које је претходно објавила Међународна агенција за енергетику, а који се односе на прошлу годину. ИАЕ је навела да је потрошња гаса у ЕУ у 2022. години опала за 13 одсто, истичући да је то рекордни пад у потражњи.
Уз то, подаци из извештаја ИАЕ указују да је на смањење потрошње гаса првенствено утицало смањење производње у индустријском сектору, односно деиндустријализација, а уз то и топло време.
Највеће смањење потражње за гасом забележено је у индустријском сектору који је потрошио чак 25 одсто мање овог енергента прошле године у односу на 2021, а највећи део смањења, нешто више од половине, проузроковано је смањењем производње, наводи се у извештају ИАЕ. Како се може закључити, високе цене енергената превасходно су утицале на "гасну штедњу", а не зацртана квота од 15 одсто Европске уније.
