Летонци никако да схвате: Путин и Пушкин нису иста особа

Александар Пушкин више није добродошао у Летонији, судећи бар према најновијој изјави заменице градоначелника Риге Линде Озола, која је поручила да су великом књижевнику одбројани дани у градском парку Кронвалда.

Тамошње градско веће изгласало је да се сруши споменик руском песнику који је Риги још 2009. године даровала руска амбасада.

За садашње власти споменик је, међутим, "незаконито постављен", па како поручује Озoла, "треба да нестане" из градског пејзажа, и да буде "брзо уклоњен".

Озола је иначе чланица конзервативне партије Риге и једна од четири локална посланика који стоје иза иницијативе за уклањање споменика.

Они се плаше да би парк, ако не буде "ослобођен" Пушкиновог, или што би на Западу рекли "малигног руског утицаја", могао да постане место окупљања грађана који славе победу над нацизмом у Другом светском рату 9. маја – на дан који се у Русији слави као Дан победе. 

То би за Летонце изгледа било ужасавајуће, па су посланици чак злокобно упозоравали да би људи могли да почну да на споменик доносе и цвеће.

Раније је Озола Пушкинов споменик назвала "симболом руског империјализма" који је руска амбасада искористила као "меку моћ и пропагандно оруђе".

Од "Руске плесачице" до "Плесачице у украјинској хаљини"

Од стицања независности од СССР-а, Летонија све више посматра споменике из совјетског доба као симболе "угњетавања". У мају 2022. године, влада балтичке државе је гласала за уклањање свих споменика из совјетског доба до 15. новембра, наводећи као разлог сукоб у Украјини.

У августу 2022. године, власти у Риги су уништиле совјетски споменик у част ослобођења Летоније и њеног главног града од нациста у Другом светском рату, и то упркос упозорењу Канцеларије УН за људска права (ОХЦХР) да заустави рушење. 

Рига је тврдила да је одлука УН стигла прекасно, додајући да ОХЦХР "није суд" и да њихова мишљења "нису правно обавезујућа".

Сукоб Москве и Кијева такође је довео до пораста тензија између летонских власти и значајне руске мањине у земљи, која чини око четвртине укупног становништва. Прошле године летонски председник Егилс Левитс рекао је да људи руског порекла чија је лојалност влади упитна треба да буду "изоловани од друштва".

Нова "култура кенселовања" односно бојкотовања било чега што се може сматрати руским заступљена је и западније. 

САД и њихови савезници никако да схвате да Пушкин и Путин нису иста особа, па зато упорно покушавају да га због мржње према председнику Руске Федерације "прогнају" и омаловаже, као уосталом, и све друго што носи руски предзнак.

Пушкина су, тако, и раније хтели да "санкционишу", и то тражећи да се у Миланској скали не изводи његов "Борис Годунов". 

Знатно напреднији од Летонаца, Италијани ипак, ни после хистерије украјинске дијаспоре, нису желели да падну овако ниско, па је "спорна" опера одржана, упркос томе што су јој и аутор, па и композитор (Модест Мусоргски) - Руси. 

Метрополитен музеј у Њујорку недавно је тихо променио назив слике коју је 1899. године насликао француски импресиониста Едгара Дега из "Руска плесачица" у "Плесачица у украјинској хаљини", па се специјални представник председника Руске Федерације за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој запитао да ли је следећи потез Запада да се Пушкин прогласи Африканцем због чињенице да му је деда био роб афричког порекла.

Будући да нас, услед бојкота свега што је руско, ни то не би изненадило, не можемо да не приметимо да би због такве мале, расне "зачкољице" Запад (као самопроглашени центар политичке коректности) ако не буде користио двоструке аршине, овакав поступак Летоније, морао да оцени као "расизам".

Апсурдно звучи, зар не?

Али, колико год то звучало бесмислено, сигурно да је још апсурдније једног од најзначајнијих светских песника "кажњавати" због нечег што се дешава два века касније.