"Политико": Да ли европска фармацеутска индустрија умире?

Реформа фармацеутских закона у Европској унији објављена је у среду, а на тај начин Европска комисија покушава да смањи профите индустрије како би побољшала приступ пацијената лековима, извештава "Политико".

Руководиоци у фармацеутској индустрији тврде да њихова индустрија већ сада има довољно проблема и да би јој смањење профита задало завршни ударац.

Након што је у јануару процурио нацрт закона, велики привредници из ове области изјавили су да ће нова правила само подстаћи фармацеутске компаније да се преселе у иностранство.

Један од разлога за то је смањење такозваног периода ексклузивности за поједине лекове. Краћи период ексклузивности значи и већу конкуренцију, што узрокује ниже цене лекова и нижи профит.

Растући јаз између Америке и Европе

Фармацеутски гиганти играју на страх да је Европа препуштена самој себи, на пример, са новим лековима за рак који се развијају у Бостону или у Пекингу, а где европски пацијенти остају на зачељу.

Европска посланица Сузана Солис Перез, која је раније радила у фармацеутској компанији "Џонсон енд Џонсон", понавља ове разлоге за бригу: "Бојим се да ћемо полако али сигурно прећи од водећег у производњи лекова до пуког потрошача иновација".

Бројке показују да европска фармацеутска индустрија заиста губи корак. САД су и даље глобални лидер у фармацеутској индустрији, мада их Кина брзо сустиже. Највише забрињава што европски истраживачки сектор све више заостаје у испитивању најсавременијих генских и ћелијских терапија.

Европска федерација фармацеутске индустрије (ЕФПИА), која представља главни лоби ове индустрије у Бриселу, упозорава да је јаз између средстава које фармацеутске компаније троше на истраживање и развој у Европи, у поређењу са САД, већ порастао са две милијарде евра, колико је износио у 2002. години, на скоро 25 милијарди евра, и да ће до 2030. износити 90 милијарди евра.

Нејасна веза између цена лекова и трошкова истраживања

Развој новог лека веома је скуп процес, а компаније тврде да су им високе цене потребне како би оправдале своје инвестиције. Американци су спремни да добро плате за своје лекове. У Европи, казнене мере, у комбинацији са бирократијом, прете да сруше ову индустрију. Планови за даље снижавање цена смањењем периода тржишне ексклузивности само би додатно погоршали овај проблем.

Међутим, иако развој нових лекова заиста много кошта, а процене варирају од мало мање од милијарде евра до више од две милијарде евра, веза између високих цена лекова и трошкова истраживања, у најбољем случају, остаје нејасна, наводи бриселски портал.

Компаније скривају податке о трошковима истраживања, што отежава независну анализу. Међутим, једна студија, објављена у часопису "ЈАМА нетворк опен", анализирала је 60 нових лекова које је одобрила америчка Управа за храну и лекове од 2009. до 2018. године и није пронашла везу између улагања у истраживање и високих цена лекова.

У нацрту документа Европске комисије, наводи се да се ЕУ, када су у питању правила која штите нове лекове од конкуренције, "у међународним оквирима сматра прилично великодушном."

Оливије Вотер, доцент здравствене политике на Лондонској школи економије и главни аутор овог рада, рекао је за "Политико" да су улагања у истраживање само један од многих фактора који одређују крајњу цену лека.

Доступност спољног финансирања

Један од фактора који снажно утиче на цену је и доступност спољног финансирања.

Капиталисти склони ризику праве опасне опкладе на високоризичне компаније, а то је модел који је добро прилагођен биотехнологији.

Ризични капитал није у потпуности одсутан из Европе. Ипак, много је мањи у поређењу са САД. То значи да је много лакше наћи инвеститоре у Америци, што је разлог, зашто се многе европске компаније одлучују да изађу на њујоршку берзу.

Важни су, такође, и географско ширење и географско груписање.

"У САД видимо концентрацију на одређена подручја", рекао је Ралф Хус, генерални директор "БиоМ-а", биотехнолошког кластера у Баварској. "Сви причају о области Бостона."

Овај град на североистоку Америке одувек је био важан у биологији, али је, током протекле деценије, овде забележена права експлозија пораста броја компанија у овом сектору. Густа мрежа универзитета, старт-апова и лаког финансирања доприноси успешном развоју фармацеутских компанија.

Насупрот томе, у Европи је индустрија проширена на прилично великом подручју, тврди Хус.

Перспектива зависности ЕУ од других земаља

Националне владе се боре да подстакну сопствене локалне фармацеутске компаније, покушавајући да их натерају да улажу у мање економски развијена подручја. "Крајњи резултат  је да Европа вуче све земље за собом, чак и области које нису толико продуктивне", рекао је Хус.

Лаура Гутерез, шефица глобалних корпоративних јавних послова у париском "Санофију", рекла је да би овај сектор могао да има користи од размишљања која су карактеристична за индустрију микрочипова. Осим што улаже новац у ову индустрију, Брисел има за циљ да до 2030. године повећа удео ЕУ у глобалном ланцу полупроводника на 20 одсто.

Фармацеутско законодавство фокусира се на правила која регулишу тржиште лекова, а не на ширу реформу читаве индустрије.

"ЕУ треба да повеже све ове тачке, од начина како да привуче таленте, до уверавања да су пореска ситуација, регулаторни услови и приступ тржишту усклађени", рекла је Гутерезова.

"Морамо да направимо избор: да ли желимо да се иновације догађају у Европи, или да будемо зависни од других земаља", додала је Гутерезова.