Ванг Ји позвао на реформу СБ УН: Потребна већа заступљеност земаља у развоју

Шеф канцеларије Комисије за спољне послове Централног комитета Комунистичке партије Кине Ванг Ји изјавио је да би Савет безбедности Уједињених нација требало реформисати тако да земље у развоју, а поготово оне у Африци, могу боље да заступају своје интересе у том телу. 

"Реформа Савета безбедности треба да подржи правичност и правду, повећа заступљеност и глас земаља у развоју, омогућавајући већем броју малих и средњих земаља да више учествују у доношењу одлука Савета", истакао је Ванг током сусрета са амбасадорима Кувајта и Аустрије при УН, Тареком Албанајем и Александром Маршчиком, додавши да би требало исправити "историјске неправде" против Африке.

Сличан захтев је упутио и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров крајем претходног месеца. 

Вангове изјаве долазе уочи преговора о реформи Савета безбедности, а над којима ће председавати Кувајт и Аустрија.

Ванг је изразио наду да ће бити постигнут консензус "тако да ће процес реформе Савета безбедности бити широко признат, а резултати ће издржати тест историје."

Министар спољних послова Кине Ћин Ганг је током своје турнеје по Африци у јануару јасно ставио до знања да би Пекинг желео да повећа заступљеност земаља у развоју у Савету безбедности УН како би "глобални систем управљања био праведнији."

Лавров је током обраћања у седишту Уједињених нација у Њујорку оценио да "прави мултиполаризам" захтева "прилагођавање УН објективним тенденцијама формирања мултиполарне архитектуре у међународним односима."

Захарова: Лавров јесте џедај, само што још увек није потегао мач

Он је том приликом истакао да је потребно убрзати "ширење заступљености азијских, афричких и латиноамеричких земаља" у том телу, уједно оценивши да Запад ужива "прекомерну заступљеност" у СБ УН.

Током исте дискусије, америчка амбасадорка при УН Линда Томас-Гринфилд и индијска изасланица Ручира Камбоџ такође су заступале идеју реформе СБ УН. 

У свом садашњем облику, Савет безбедности УН се састоји од пет сталних чланица – Кине, Француске, Русије, Велике Британије и Сједињених Америчких Држава – од којих свака има право вета и десет несталних чланица, које бира Генерална скупштина УН сваке две године.

Према садашњим правилима, пет афричких и азијских држава, једна источноевропска држава, две латиноамеричке државе и две западноевропске и друге државе чине несталне чланице.

Пошто су Швајцарска и Малта међу несталним чланицама, Запад тренутно има пет места у савету, више него било који други регион. Међу десет садашњих несталних чланица је и Јапан, који је близак савезник Вашингтона.