Русија и Кина опет забринуле Запад: После 163 године Владивосток поново отворен за Пекинг

Недавно је Генерална управа царина Кине (ГАЦЦ) пристала да луку Владивосток у Русији дода као транзитну луку за домаћи транспорт робе у провинцији Јилин, што је привукло пажњу и домаћег и међународног јавног мњења.

Провинција Хеилонгђијанг и провинција Јилин немају морске луке и дуго се ослањају на луку Далиан у провинцији Лиаонинг за поморски транспорт робе.

Ако убудуће прођу кроз луку Владивосток, то ће скратити раздаљину копненог транспорта за више од стотине километара, а трошак ће бити знатно смањен.

За Владивосток и шири далекоисточни регион Русије, дубља и ближа веза са североисточним регионом Кине несумњиво ће донети више развојних могућности. Све ово има велика очекивања и Кине и Русије.

Према извештајима неких медија, то значи да је Русија после 163 године поново отворила Владивосток за Кину.

Страни медији искористили су прилику да тврде да "Русија можда постаје вазална држава Кине", у покушају да изазову забринутост што је Кина у руском друштву.

"Ово је намерно омаловажавање Русије и злонамерна тежња да се унесе раздор у нову врсту односа између Кине и Русије", пише "Глобал тајмс".

Не би требало превише да тумачимо учешће Владивостока као транзитне луке у унутрашњем транспорту робе, нити треба да оптерећујемо ту тему непотребним импликацијама.

Владивосток није једина страна лука која се користи као транзитна лука за унутрашњу трговину у Кини. Од 2007. године укључен је у пилот-пројекат "прекограничног транспорта домаће робе" у Кини заједно са луком Восточни и луком Находка.

Од тада, Кина је такође обављала транзите у севернокорејској луци Раџин и руској луци Зарубино. Сада, са сталним напретком односа две земље, посебно акцентом на "олакшавању прекограничне логистике и транспорта" у заједничкој изјави лидера две земље у марту, све је већа улога коју има Владивосток као највећа руска лука. 

Учешће луке Владивосток у кинеском трговинском систему представља оличење континуираног напретка кинеско-руске пограничне трговинске сарадње последњих година. Сваког дана бродски контејнери који превозе робу и туристе из обе земље возе напред-назад дуж дуге границе између Кине и Русије, стварајући прелеп пејзаж.

Као што сви знамо, у многим земљама граница је строго чувана, уз напетост, конфронтацију, па чак и оружане сукобе. Насупрот томе, виталност и мир демонстрирани на кинеско-руској граници чине све то најдрагоценијим.

Од почетка овог века, брзи развој азијско-пацифичке економије подстакао је Русију да се фокусира на промовисање нове рунде стратегије развоја Далеког истока. Последњих година се убрзао економски развој региона Далеког истока, а направљен је нови напредак у изградњи слободних лука, што га чини спремним да достигне следећи ниво сарадње.

Ово такође указује на то да комерцијална сарадња Кине и Русије на Далеком истоку одражава не само међусобно поверење и пријатељство двеју земаља, већ и прати тржишна правила. Такође треба напоменути да је садашња сарадња Кине и Русије на Далеком истоку још увек потцењена и да има велики потенцијал. С тим у вези, потребно је додатно рашчистити неке специфичне препреке у билатералној пограничној трговинској сарадњи, као што су ниска ефикасност царињења руске стране и неадекватна имплементација развојне политике Далеког истока, што је у извесној мери утицало на спремност за инвестирање кинеских предузећа у прошлости.

Ако две земље могу да раде заједно да претворе источни крај евроазијског континента у огромно тржиште и област снабдевања и производње енергије, то не само да ће користити обема земљама и њиховим народима, већ ће бити и позитивно средство за стабилност глобалног ланца снабдевања и економски развој у азијско-пацифичком региону, па чак и у свету, закључује се у тексту.