Зашто је Латинска Америка окренула леђа Зеленском?

Украјина и Зеленски су "пропали" у Латинској Америци, сматра бивши војни поручник и аутор есеја "Црна књига шпанске војске" Луис Гонзало Сегура.

Став тог дела света према Кијеву је такав да подршка председника Гватемале Александра Ђаматеија Украјини, у најмању руку изгледа "необично" у ситуацији када украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба покушава да врбује и остале "земље Латинске Америке да заузму став Гватемале".

Јер, како запажа Гонзало Сегура, петнаест месеци након почетка специјалне војне операције у Украјини, јасно је да је Латинска Америка окренула леђа тој држави.

"И стога, и САД, Европи и НАТО-у. Јер неуспех Украјине у Латинској Америци је неуспех целог Запада и знак недвосмисленог губитка утицаја у региону и на већем делу планете", констатује он.

Аутор овог текста подсећа да је и читава хроника односа Украјине са овим делом света један велики неуспех.

Зеленски се, тако, Латинске Америке сетио тек пола године од почетка сукоба, и затражио јој помоћ.

"И то није било чак ни на великом међународном форуму или скупу, у националном парламенту или на билатералном састанку, већ у скупштинској сали универзитета. Била је то телеконференција на једном католичком универзитету Чилеа за који нико није ни чуо. Јер нису јој присуствовали ни чилеански председник Габријел Борић, ни министар спољних послова земље Антонија Урехола нити било која друга чилеанска личност. Тврдили су да су превише заузети да би слушали Зеленског", преноси Гонзало Сегура.

Тадашња порука из Чилеа "не тргујте са Русијом", поновила се, затим, и у Мексику, док је Зеленски учествовао у видео-позиву са посланицима доњег дома те земље из групе мексичко-украјинског пријатељства. И то је, пише аутор, довело до подсмеха.

Зеленски је, како примећује овај војник, поново тражио јединство Латинске Америке против Русије, без присуства председника или владиног органа или личности релевантне за дотичну земљу.

Дијалог глувих

Однос између Украјине и овог дела света он оцењује као "дијалог глувих".

"И Андрес Мануел Лопез Обрадор и Луиз Инасио Лула да Силва дали су мировне предлоге који се на Западу сматрају готово увредом. А то је зато што Запад не тражи мир, већ предају. Разлика је више него значајна, због чега се латиноамерички предлози нису ни чули. Као што ни Латинска Америка не слуша ни Украјину ни Запад", констатује он.

Гонзало Секура подсећа, међутим, да западној конфронтацији са Русијом осим у Латинској Америци, недостаје и подршка Африке и остатка планете.

"Западне санкције Русији подржали су само Запад и неки њихови другари. Ни Латинска Америка ни остатак планете нису за то, између осталог и због тога што су били препуштени својој судбини док су вековима трпели страшну пљачку. Латинска Америка је најнеравноправнији регион на планети, а Африка најсиромашнији. И то није случајно", истиче аутор.

Он затим осветљава и одговорност Запада у овој "неупитној реалности".

Систем који је наметнула западна хегемонија, како каже, није најправеднији, а њихова "дивља пљачка" довела је до тога да САД са остатком Запада изгуби утицај у Латинској Америци и остатку света. И то у корист Русије и Кине.

Смрћу пунили џепове

"Кина и Русија нису испразниле латиноамеричка недра својим освајањем као што су то учинили Шпанци и остали Европљани, истребљивањем староседелачког становништва и силовањем, малтретирањем, потчињавањем или поробљавањем њихових предака. Ситуација је била толико екстремна да су у морали да увозе Африканце да замене потлачене који нису преживели", образлаже он.

Додаје да ове две земље нису ни те које су Латинску Америку учиниле својом прћијом, преко диктатора који су убијали председнике и бацали противнике у море.

Уосталом, док Зеленски јавно тврди да је његов циљ да одбрани Украјину од Русије, документи Пентагона, како подсећа овај бивши војник, показују да су његови планови много амбициознији, односно да он жели да нападне Русију.

"А ако погледамо мало даље, Украјина је деценијама била један од највећих извозника оружја, посебно у области најкрвавијих сукоба на планети. Ниједна земља није продала више оружја Сахелу између 2008. и 2014. од Украјине, земље која је између 2014. и 2018. године, након што је сукоб избио на њеној територији, рангирана као дванаеста земља по извозу оружја на свету. Они не воле рат у својој земљи, али им се у другим земљама рат изгледа много свиђа", констатује Гонзало Секура.

Зато је, како он подвлачи, "у најмању руку упитан" захтев Украјине да не тргује са Русијом, док је "смрћу у Африци сама напунила џепове".