НАТО у Виљнусу усваја хиљаде страница тајних војних планова

Лидери НАТО-а на јулском самиту у Вилњусу мораће да одобре хиљаде страница тајних војних планова који ће први пут од Хладног рата описивати како ће тај пакт одговорити у случају руског напада, преноси Ројтерс.

Овај потез представља велику промену у Северноатлантској алијанси будући да дуго није правила велике одбрамбене планове – у скоријој прошлости учествовала је у ратовима у Авганистану и Ираку, као и у бомбардовању СР Југославије, али постсовјетску Русију није држала за егзистенцијалну претњу.

Међутим, с почетком руске Специјалне војне операције у Украјини, првог војног сукоба на тлу Европи од Другог светског рата, како наводи Ројтерс, очигледно не рачунајући НАТО агресију на Србију, "све се променило – НАТО жели да има спреман одговор у случају напада било ког непријатеља", а пре свега Москве.

"Основна разлика између управљања кризом и колективне одбране је следећа: редослед догађаја не одређујемо ми, већ наш противник", рекао је високи званичник Алијансе адмирал Роб Бауер, и додао да се морају припремити за чињеницу да се сукоб може појавити у било ком тренутку.

НАТО ће уз то дати смернице нацијама о томе како да унапреде своје снаге и логистику.

"Савезници ће тачно знати које снаге и капацитети су им потребни, укључујући где, шта и како да распореде", рекао је шеф НАТО-а Јенс Столтенберг о строго поверљивим документима који ће, као у Хладном рату, предвидети расподелу појединих трупа за одбрану одређених региона.

Ројтерс констатује да је ово наставак расподеле борбених трупа Алијансе на истоку Старог континента, у чему предњаче Велика Британија, Канада и Немачка, а што је почело 2014. године.

Проблеми који муче НАТО

Међутим, указуjе британска новинска агенција, пред Алијансом је огроман задатак – 2022. пристала је да стави 300.000 војника у стање високе приправности, у односу на 40.000 у прошлости.

Али борбе у Украјини оголиле су недостатак капацитета НАТО чланица да произведу довољне количине оружја и муниције, а поврх тога мора и да се унапреди дуго занемаривана логистика неопходна за брзо распоређивање трупа железницом или друмским путевима.

Зарад финансирања нових планова Столтенберг је и позвао чланице да НАТО-у дају још новца. Пре свега тако што ће да испуне своје новчане обавезе према НАТО-у (по два одсто БДП-а), али и да повећају издатке за циљеве Алијансе, што ће такође бити тема самита у литванској престоници.

Званичници НАТО-а пак процењују да ће за потпуно спровођење нових планова бити потребно неколико година.