Г7 у Хирошими: Седморица против једног

Самит Групе 7, која окупља најбогатије земље Запада, одржава се од 19. до 21. маја у Хирошими, а његов домаћин овог пута биће јапански премијер Фумио Кишида, преноси "Франкфуртер алгемајне цајтунг".

Иначе, самит се одржава у луксузном хотелу "Гранд принс Хирошима", смештеном на полуострву довољно удаљеном од града на који је 1945. бачена америчка бомба.

Пре неколико месеци, планирано је да главна тема самита буду "глобалне лекције из пандемије ковида". Међутим, с обзиром на данашњу геополитичку ситуацију, сада на дневни ред долазе сасвим другачија питања.

Прво међу њима је Кина и како треба да изгледа заједнички одговор Г7 на "кинеску претњу". Први пут у историји Г7, састанак у Хирошими ће, осим завршне декларације, укључити и изјаву о одбрани економске безбедности.

Друга важна тема је питање како санкције Запада против Русије учинити ефикаснијим.

САД покушавају да обуздају Кину

Ипак, Г7 не би требало да постане "антикинески савез", наглашава се у савезној влади у Берлину. Нико не жели да се "одвоји од Кине". Уместо тога, радије се говори о "економској диверсификацији". Државе Г7, тврди се, само настоје да умање ризике, посебно у случају да Кина покуша да силом прикључи Тајван матици.

Јорг Кукиз, саветник за економску политику канцелара Олафа Шолца (СПД), који учествује у преговорима у Хирошими, сматра да земље Г7 покушавају да постигну јединствен став, али да је јавна тајна да Американци настоје да "обуздају Кину" зато што се она политички и економски нагло уздиже.

Последњих месеци влада у Вашингтону увела је низ извозних ограничења. Специјални микрочипови и системи за њихову производњу вероватно неће бити испоручени Кини.

На захтев САД, влада Холандије је већ наложила таква извозна ограничења. Слична ограничења је увео и Јапан. Ова земља је изменила до сада важећи закон, који је дозвољавао извоз одређених технологија које имају војну примену.

Контрола Г7 над страним улагањима  

Сада планови иду корак даље. Председник Бајден покушава да у "технички осетљивим областима" контролише инвестиције америчких компанија у Кини. Сада САД желе да постигну и јединствен приступ Г7 контроли инвестиција.

У ЕУ, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен већ је дала на знање да она подржава такав приступ. Немачки министар економије Роберт Хабек (Зелени) придружио се њеном ставу изјавом: "Мислим да би то требало да урадимо."

Амерички предлози односе се на неколико стратешки важних области. То је и немачки приступ, кажу у круговима немачке савезне владе. До сада је влада у Немачкој контролисала само улагања инвеститора који нису из ЕУ.

Пословна удружења су узнемирена овим предлозима. "Увођење владиних контрола за стране инвестиције представљало би значајну интервенцију у пословне одлуке и међународне токове капитала", изјавио је Волфганг Нидермарк, члан извршног одбора Савеза немачких индустријалаца (БДИ).

"Само у изузетним случајевима", додао је, "када се докаже забринутост за безбедност, таква интервенција може да се примени као последње средство."

Иначе, питање је и да ли се такав корак може помирити са слободним кретањем капитала.

Зависност Запада од Кине

Стратегија за смањење зависности од Кине укључује и питање снабдевања сировинама, што се, пре свега, односи на ретке земље и литијум.

Међутим, Кина је стекла монополски положај у преради сировина. Без увоза из Кине, многи пројекти енергетске транзиције на Западу не би били могући, од ветроелектрана до соларних паркова. То отвара могућност прекида у снабдевању.

У Јапану је политика економске безбедности већ неко време на снази, што укључује заштиту од природних катастрофа као што су земљотреси и поплаве. У међународном контексту, фокус је недавно померен на обезбеђивање ланаца снабдевања, сигуран приступ сировинама и енергији, као и на заштиту од шпијунаже.

Случај Русије, тврди ФАЗ, показује да економски притисак на земљу, чак и када га примењују све западне државе, има само ограничено деловање. И даље постоји велики број економија које купују руску нафту, гас и друге производе из Русије.

Из тог разлога, Кишида је на самит Г7 позвао и низ држава које не припадају овој групи, попут Индије, Бразила, Индонезије, Вијетнама или Аустралије. А међу гостима је и председник Јужне Кореје, која све више затеже односе са Северном Корејом.