Ни тамо, ни овамо: Ако пригрли Украјину, ЕУ би морала да се реформише

Улазак Украјине у Европску унију био би, како оцењује уредница "Монда" Силви Кофман,"подухват без преседана, који ће дубоко трансформисати блок".

Тај циљ Кијева званично је подржало 27 држава чланица ЕУ у јуну 2022, а председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, изјавила је још на почетку сукоба да је "Украјина једна од нас и ми је желимо у Европској унији".

Ипак, без обзира на то што се нико од лидера чланица - како Кофманова пише у свом тексту за "Фајненшел тајмс" - "не усуђује да говори против проширења", јасно је да на питање како би то требало спровести нема једноставног одговора, нити лаког решења.

Јер, без обзира на то што Украјинци чланство доживљавају као светло на крају тунела, а њихов труд, како оцењује ауторка, заслужује да се награди улазницом у ову европску дружину, таква одлука блока могла би отворити бројна питања и покренути различите нове проблеме.

Примање Украјине у савез отворило би врата и другим новим чланицама, а затим, због превеликог броја земаља - вероватно и реформи саме Уније.

"Ако ЕУ озбиљно жели да отвори врата Украјини и Молдавији, може ли оставити земље Западног Балкана у чекаоници? Проширење се такође односи на безбедност и елиминисање сивих зона између ЕУ и НАТО територија и Русије, које су се показале плодним за руски и кинески утицај. Логично, задржавање западног Балкана по страни учиниће их још рањивијим", предвиђа Кофманова.

Затим ће, каже, на ред доћи и питање Грузије, што би (ако се дакле у чланство приме Украјина и Молдавија, као и балканске државе), број чланица повећало са 27 на чак 36.

"Овде долази тежи део. Ако вам се допадала збуњујућа, спора, двадесетседмочлана ЕУ склона вету, свидеће вам се се и нефункционалан, хаотичан живот групе од 36 чланова. А то је највећи страх Француске и Немачке: разводњавање европског пројекта у групи различитих нација, од којих се свака бори за своје интересе", истиче Кофманова.

Она подсећа и да је циљ земаља оснивача била "што ближа унија", као и да је очекивање главних полуга блока и да нови учесници дају допринос овој изградњи.

"За Французе, једини начин да се избегне парализа у проширеној ЕУ јесте реформа њеног управљања. Немачки канцелар Олаф Шолц залаже се за прелазак са једногласног на већинско гласање за одлуке о спољној политици и пореским питањима. То би значило крај владавине консензусом", истиче ауторка текста у "Фајненшел тајмсу".

До коначног "обрачуна" доћи ће у октобру, када Комисија објави да свој извештај о томе колико су Украјинци примењивали препоруке ЕУ.

"То ће обезбедити основу на којој ће земље чланице одлучити да ли ће отворити приступне преговоре са Кијевом", наводи Кофманова додајући да то неће бити лака дискусија.

Неуспех, како каже, није опција, јер не само да би имао трагичне последице по Украјину, већ би Европу лишило и њеног "најстрашнијег стратешког оруђа", односно приступних преговора.

"У међувремену, један нови и упадљиви тренд већ је јасан: руски рат у Украјини дао је посткомунистичким државама чланицама јачи глас унутар ЕУ. За неке од њихових младих лидера, оригинална визија Европе коју су неговали чланови оснивачи припада другој ери. Они сада поседују европски пројекат колико и оснивачи", закључује Силви Кофман.