"Шпигл": Ево како Европа губи утицај у новом светском поретку

Ове недеље лидери Г7 најразвијенијих економија света састају се у Јапану на 49. самиту суочени са светом који изгледа другачије него што га многи памте. Руска специјална војна операција изменила га је више него што се могло претпоставити на прошлогодишњем самиту на којем је изгледало да је "кијевски моменат" поново ујединио Колективни запад, а под његовим плаштом окупља читав свет, пише немачки "Шпигл" у својој анализи.

Догодило се нешто супротно. 

Када се у једној британској анализи изучавала 191 држава и њен однос према Русији, показало се да су 52 државе, само 15 одсто светске популације, на страни Запада, 12 одсто је на страни Русије, док 127 земаља не може да се припише ни једној ни другој страни.

"Готово све те државе припадају региону чијег значаја постајемо свесни тек последњих месеци: Глобалном југу."

Конфронтација светских супер сила, снажнија него током Хладног рата и солидарност између САД и Европе, с једне, и Русије и Кине, с друге стране, појачава притисак на земље Глобалног југа да изаберу страну.

Чињеница да је толико много ових држава на страни Запада у најбољем случају дипломатски, указује на њихову неодлучност да поново буду приморани да бирају стране после сличног искуства у Хладном рату.

Некадашњи министар финансија САД Лери Самерс цитира крилатицу "ми смо на правој страни историје у посвећености демократији и отпору руској агресији", али додаје да је помало усамљено и пусто на тој правој страни историје. Он указује на то да "фрагментација света" добија све већу подршку и забринут је да "наш фрагмент" можда неће бити најбољи за повезивање. Они други, који нису "на правој страни историје" све снажније се претварају у широк спектар структура. 

Важност Глобалног југа

Једно је сигурно, униполарни моменат из деведесетих година прошлог века је завршен, једна сила неће више управљати светом у блиској будућности. Али, наводи се да становиште америчког председника Џозефа Бајдена који говори о "биполарном свету" у којем се демократије боре против аутократија, као и становишта Кине и Русије које сматрају да светски поредак обликује борба против хегемонистичких структура, поново занемарују важност Глобалног југа.  

То је, како се наводи у тексту, уочио немачки канцелар Олаф Шолц у свом обраћању Европском парламенту у Стразбуру када је рекао да ће свет 21. века бити мултиполаран и да би Европа требало да посматра државе Глобалног југа на равној нози.

Међутим, он је превише оптимистичан када говори о "уважавању легитимних интереса" држава Глобалног југа, занемарује њихову комплексност и гнев који је током деценија нарастао од југа до севера. Земље Глобалног југа имају оправдане захтеве, да имају политички утицај у међународним институцијама, безбедности и трговинским аранжманима, и за разлику од прошлости сада имају алтернативе Западу за већину ових захтева.

Глобални југ сада је много јачи него што је то Шолц оценио у обраћању у Стразбуру: 25 "несврстаних" земаља имају много већи удео у светској економској производњи него ЕУ.

"За Европу навикнуту на правила, свет 21. века биће хаотичан, делимично обликован делићима старог поретка, али вођен амбицијама нових сила. А једна од највећих таквих је Индија".

Ход по жици

Зашто би индијски народ патио због разарајућег рата који бесни хиљадама километара далеко, пита се бивша министарка спољних послова Индије Нирупама Рао и додаје: зашто би Индија подржала санкције које су довеле до раста цена енергената и наудиле сиромашним земљама и зашто би Индија терала свог партнера Русију у загрљај Пекинга, свог ривала.

"Индија нема интерес да изолује Русију", додаје она.

Очекивања Запада да ће Индија заузети јасан став по питању сукоба у Украјини нису се испунила и ова земља била је уздржана на гласању у УН, одбијајући да Русију назове агресором, "заобилазећи санкције и купујући руску нафту више него икада пре".

Индија се понаша као ходач на жици и одржава добре односе чак и са непријатељима својих пријатеља, констатује се у тексту.

Најбољи понуђач

Друге државе у суседству Индије покушавају да се поставе слично. Према документима америчких обавештајних служби које је цитирао "Вашингтон пост" неколико централноазијских држава жели да искористи нову светску ситуацију у своју корист и да ради с онима који могу да дају најбрже резултате, а то је тренутно Кина.

Пекингу, тако, нагиње дугогодишњи амерички савезник Пакистан, али и важне државе на Блиском истоку, попут Саудијске Арабије, преиспитују своју оданост Западу.

Саудијска Арабија је обновила дипломатске односе с Ираном уз посредовање Кине, док у Уједињеним Арапским Емиратима напредује изградња лучког објекта, који америчке службе сматрају могућом будућом базом за кинеску Народноослободилачку армију.

Египат, с друге стране, није успео да одигра овакву улогу, па је њихов план, према америчким документима који су процурили, да испоруче наоружање Русији стопиран и уместо тога праве муницију за Украјину.

Отприлике половина уздржаних на гласању у УН о Украјини долази из Африке. Многе земље имају дугогодишње односе са Русијом, укључујући Јужну Африку. У борби против апартхејда, Совјетски Савез је стао уз данашњу владајућу странку, АНЦ. Преторија се осећа повезано са Москвом, али у исто време не жели да угрози свој однос са Западом.

Овај континент сада се сматра стратешким партнером, свет се састаје у Африци, па је Преторију посетио и амерички државни секретар Ентони Блинкен, као и министар спољних послова Русије Сергеј Лавров. Осим одржавања политичких контаката, у питању су и сировине које афричке земље поседују, попут литијума око којег се у Конгу боре Аустралијанци и Кинези.

Глобални север даје понуде Африци уместо да поставља захтеве, а многе афричке владе сада могу да бирају да ли желе да граде нови друмски или железнички мост са кинеским или европским партнерима. "А Кина је добра у брзој изградњи", како каже амбасадор Кеније при УН Мартин Кимани.

Суверена политика и дедоларизација

И Бразил јасно ставља до знања да неће дозволити било којој великој сили да јој диктира политику. Министар спољних послова Мауро Вијеира је појаснио да нема "аутоматских савеза".

Ни председник Лула да Силва не дели свет на демократије и аутократије и у његовом концепту светског поретка Бразил има важно место и за њега се бори, између осталог, тражећи стално место у Савету безбедност УН као земља од 217 милиона становника.

Бразил одлучно одбија испоруке наоружања Кијеву, а такав став наишао је на симпатије и у Мексику и Аргентини које такође нагињу принципу немешања у овај сукоб.

Лула има и конкретније планове за нови светски поредак: средином априла отпутовао је у Шангај на састанак БРИКС-а и тамо у свом говору уздрмао вероватно један од најмоћнијих темеља садашњег светског поретка: амерички долар.

"Зашто све земље морају да везују своју трговину за долар? Ко је заправо одлучио да су наше валуте слабе и да немају вредност у другим земљама?", запитао се Лула.

Многи финансијски стручњаци не схватају озбиљно Лулине речи, али број чланица и земаља заинтересованих да се придруже БРИКС-у расте.    

Крај слободне трговине

Сједињене Државе су биле те које су, након распада Совјетског Савеза, са ентузијазмом дочекале надолазеће доба турбо-капитализма. У то време се говорило о "владавини тржишта" и о "крају националне државе", која је на крају морала да уради оно што су јој диктирале мултинационалне корпорације.

Три деценије касније, национална држава је јача него икада, а финансијска криза је најавила крај дерегулисаних тржишта капитала. Док су донедавно владе настојале да искористе предности глобализације, сада је задатак да организују бар делимично повлачење.

У надолазећем хладном рату између аутократије и демократије, мање се говори о слободној трговини а више о санкцијама, казненим царинама и захтевима локалне производње. Политичари одређују где се микрочипови могу продати и где кобалт или литијум могу да се набаве – не више профит или трошкови производње.

Капитализам је у повлачењу, а са њим и капиталисти. Док су технолошки развој пре само неколико година обликовали предузетници као што су Стив Џобс ("Епл") или Џек Ма ("Алибаба"), данас владе дефинишу које индустрије треба да расту или се смањују и чиме се и с ким може трговати.

Европска беспућа

Што се тиче Европе, постоји сагласност да она своје интересе треба да заступа на стратешки далековидији начин него раније. То има везе са економском зависношћу, али и спознајом да у мултиполарном свету Европа не може да се осећа удобно ако је вуче Америка.

Инфраструктурним програмом ЕУ вредним милијарде евра "Глобал гејтвеј", ЕУ жели да обезбеди бољи приступ, алтернативне ланце снабдевања и политичку добру вољу у Африци, Азији и европском суседству. Преоријентација ЕУ на Глобални југ само је један од европских проблема.

Други сукоб се врти око европске "стратешке аутономије". Не постоји консензус о томе шта то тачно значи. Док француски председник Емануел Маркон под тим подразумева да Европа не сме да постане "амерички вазал", за Немачку је САД најважнији савезник, док је за балтичке земље и Пољску НАТО важнији од ЕУ.

Од тога колико Европа треба да се еманципује од САД, много је више горуће питање: шта ће се десити ако САД окрену леђа Европи? Не може се предвидети шта би евентуални други мандат Доналда Трампа донео односима САД и Европе, али ако би дошло до рата с Пекингом, са потресним последицама, отворено је питање на којој би страни онда био Глобални југ. Рат у Украјини је показао: не нужно на страни Запада.

Руска војна операција у Украјини показала је колико је ЕУ зависна од САД. Без њихове подршке Украјина не може да се брани, а Европа неће ускоро заменити САД. Ипак, ЕУ мора да искористи преостали мандат Џоа Бајдена да постане што је могуће војно јача, наводи се у тексту. Али треба да планира и даље од тога.

Требало би да има отвореније трговинске споразуме са југоисточном Азијом, Африком и Латинском Америком који омогућавају земљама да увозе више у Европу него што је Европа извезла у најбољим годинама глобализације.

Европљани стално причају о томе колико им је стало до Глобалног југа и њихових забринутости, каже шеф Канцеларије Међународне кризне групе при УН Ричард Гован.

Али у ствари, ви сте забринути за јачање европског блока. И нећете учинити ништа да земљама попут Бразила или Јужне Африке дате већи утицај јер су наклоњени Русији, додаје Гован.

"Да, глобализација је закомпликовала свет и створила зависности. Али то је разлог да их променимо и учинимо праведнијим – а не да их укидамо", закључује Гован.