Свет
Произвођачи оружја у САД надувавају цене авиона и пројектила: Пентагон може само да посматра и плаћа
Мере штедње и идеја да ће компаније водити рачуна о интересу државе а не о профиту, довеле су САД у ситуацију да оружје и војну опрему плаћају много скупље
Док САД испоручују муницију вредну милијардаме долара Украјини, а тензије у Тајванском мореузу расту, генерали Пентагона упозоравају да залихе америчког оружја нестају - и то у тренутку када трошкови његове замене вртоглаво расту.
Америчка телевизија Си-Би-Ес истраживала је зашто је Пентагону тешко да набави оружје које му је потребно по цени коју порески обвезници могу да приуште и открила да то има мање везе са страним факторима, а много више са домаћим. Другим речима, амерички произвођачи оружја су ти који дижу цене.
Шеј Асад, некадашњи потпредседник индустријског гиганта "Рајетон" и њихов главни преговарач који је после променио стране и приклонио се влади, каже да Пентагон преплаћује све, од радара и пројектила, преко хеликоптера, авиона, подморница, до шрафова и завртања.
"Без обзира ко су, без обзира која је компанија у питању, морају да буду позвани на одговорност. А тренутно је тај систем одговорности у Министарству одбране у квару", рекао је Асад у емисији "60 минута" Си-Би-Еса.
Асад је подсетио на систем наоружања "патриот", који је стуб противваздушне одбране за САД, НАТО, Украјину и Тајван. Године 2015, Асад је наредио ревизију и преговарачи војске су открили да "Локид Мартин" и "Боинг" продају САД и њиховим савезницима "патриотове" ракете ПАЦ-3 за стотине милиона долара. "И наредних седам година, ове компаније су наставиле то да раде" и зарађују, додао је он.
"Ако је просечан профит о коме се преговарало у чврстом уговору са фиксном ценом обично био између 12 и 15 одсто, компанија је могла озбиљно да заради", рекао је Асад и додао да су анализе показале да је тај профит био близу 40 одсто.
На основу онога што су урадили, добили бисмо ракете за целу годину бесплатно, додао је.
"Рајетон" је, тврде преговарачи америчке војске, "неприхватљиво профитирао" драматичним надувавањем трошкова производње и радних сати за изградњу радара и теренске опреме за "патриот".
Асад указује и на проблем смањивања залиха америчке војске и недостатак снабдевача. "Немамо коме да се обратимо. За већину оружја које се шаље у Украјину имамо само једног снабдевача. И компаније то знају", рекао је он.
Тај недостатак опција последица је смањења производње коју су САД спровеле 1993. године. Тада се 51 компанија "консолидовала" у пет огромних.
"Ситуација се потпуно променила. Током 1980-их, постојала је интензивна конкуренција међу бројним компанијама. И тако је влада имала избора. Имали су утицај. Сада имамо ограничен утицај.
Проблем се погоршао када је Пентагон, у још једном таласу штедње, отпустио 130.000 запослених чији је посао био да преговарају и надгледају уговоре са произвођачима", рекао је он.
Влада је била убеђена да могу да се поуздају у компаније, да ће оне радити у најбољем интересу војске и пореских обвезника. Пентагон им је дао одрешене руке да компаније саме спроводе мониторинг и, уместо да штеде новац, цене свега су скочиле, каже Асад.
Примера ради, "стингер" који је 1991. године коштао 25.000 долара сада, када је "Рајетон" једини произвођач, замена сваког послатог Кијеву кошта више од 400.000 долара. Чак и са урачунатом инфлацијом, то је седмоструко виша цена.
Генерал-пуковник Крис Богдан, који је надгледао набавку најважнијих система оружја за САД, каже да компаније морају да зараде. Са друге стране, Министарство одбране жели најбољи систем, најбрже што може и најјефтиније могуће. Другим речима, произвођачи и Пентагон су на две стране спектра.
Последице тога, каже Богдан, тек су почеле да се осећају. Када му је 2012. поверен проблематичан пројекат развоја и набавке Ф-35 авиона, програм је каснио седам година и био 90 милијарди долара скупљи од оригиналне процене.
Прави проблем је, каже Богдан, што су трошкови подршке и одржавања језиво високи и могли би да коштају пореске обвезнике невероватних 1,3 билиона долара.
Нећемо моћи да купимо онолико Ф-35 колико смо мислили. Зато што нема пуно смисла куповати авионе каде не можете да приуштите оне које имате, рекао је он.
Пентагон је препустио контролу над програмом "Локид Мартину" и шта се онда догодило? Извођач испоручује авион који је Пентагон платио да га дизајнира и изгради, али према уговору, "Локид" и његови добављачи задржали су контролу над подацима о дизајну и поправци и надоградњи.
Другим речима, потрошене су милијарде долара на дизајн и изградњу авиона који, практично, не припада Министарству одбране САД. "Систем припада министарству, али подаци о дизајну авиона" потребни за одржавање истог, не јер министарство није испреговарало техничке податке потребне за поправку или замену делова, појаснио је Богдан.
Када се неки део поквари, вероватно ће се тражити помоћ подизвођача као што је "ТрансДигм", чије залихе расту јер купују компаније од којих војска зависи за резервне делове. Оснивач Ник Хаули је два пута сведочио пред Конгресом због оптужби за повећање цена. Тим за ревизију Шеја Асада открио је да ће влада "платити" компанији "119 милиона долара" за делове који "треба да коштају 28 милиона долара".
