Лов на Путинове вештице: Ле Пенова на саслушању због наводних веза са Русијом

Одбор француског парламента за истрагу о страном мешању у политику саслушаће лидерку десно оријентисане странке Национално окупљање (РН) Марин Ле Пен, због сумње у повезаност њене партије и Русије.

Истрагу је прошлог септембра покренула управо њена странка, након што су владајућа већина и левица напали РН због наводних веза са Русијом, подсећа "Еурактив".

Један од главних адута "тужилаца" је кредит који је странка Ле Пенове подигла 2014. године код "Прве чешко-руске банке" у вредности од 9,4 милиона евра, а који је и француски председник Емануел Макрон поменуо током дебате између два круга председничких избора 2022. године.

Парламентарни одбор, којим је председавао посланик РН Жан-Филип Танги, неколико месеци је саслушавао политичаре и друге личности како би утврдио да ли у Француској постоји политичко, економско и финансијско мешање било које стране земље. 

Иако би се потез могао оценити као политички и морално исправан, јер се чини да шаље поруку "покрећемо истрагу, јер немамо шта да кријемо", лист "Нувел обсерватер" замерио је РН што се бави овим, а не на пример инфлацијом, додајући да странка тиме жели да се "ослободи" ореола пропутиновске оријентације. 

Но, сада ће се на "врућој столици" наћи и Ле Пен.

Она је већ објаснила да је изабрала руско-чешку банку из простог разлога што ни једна друга банка није желела да финансира странку десне оријентације. 

Ретроспектива блискости са Путином

Оптужбе за сарадњу са Русијом нису у моди од јуче, већ трају колико и благонаклон однос Марин Ле Пен према тој земљи и њеном председнику Владимиру Путину - годинама.

Француски "Монд" је направио читаву ретроспективу њених изјава, оптужујући је да покушава да сакрије "деценију политичке, идеолошке и финансијске блискости" са Путином, упркос, како кажу, "вишеструким кршењима људских права и међународног права" од стране руског режима. 

На терет јој се ставља изјава од 13. октобра 2011. дата листу "Комерсант" у којој каже да "не крије да се у извесној мери диви Владимиру Путину" и истиче да "морамо да развијамо односе са Москвом, јер имамо много заједничких интереса".

Током посете Москви 2013. Ле Пен је осудила "неку врсту хладног рата који ЕУ води против Русије" и оценила да ЕУ демонизује Русију. 

"Апсолутно не верујем да је дошло до нелегалне анексије Крима: био је референдум, становници су желели да се придруже Русији", рекла је Ле Пен 2017. на телевизији БФМ.

Са Путином се састала у априлу исте године, а изјавила је пред Думом да жели да се међународне санкције Русији укину.

"Монд" подсећа на "шокантну" чињеницу да је сусрет Ле Пенове и Путина трајао сат и по, да су се срдачно руковали пред камерама и да су седели за истим столом!

Руски председник тада није крио да му је Марин Ле Пен била фаворит за Јелисејску палату, али је негирао било какво мешање у француску кампању, наводи се на порталу француског Националног аудиовизуелног института (ИНА). 

"Не желимо ни на који начин да утичемо на догађаје, али себи допуштамо право да се састанемо са свим политичким представницима, баш као што то чине САД и европски партнери", поручио је Путин. 

Најзад, "Монд" подсећа и да су посланици РН у Европском парламенту углавном гласали против резолуција које су имале за циљ да осуде акције Русије у Украјини или наводна кршења међународног права. 

Зајми тата, зајмим ја

Бивши члан Европског парламента из РН Жан-Лик Шафхаузер је на саслушању пред Одбором потврдио да му је Ле Пен дала инструкције да преговара о зајму након што су западне банке одбиле да финансирају десно оријентисану партију. 

Шафхаузер је такође оценио да је финансирање РН био део потраге за савезницима на Западу од стране Кремља, преноси "Еурактив". 

Мала партија "Котелек", чији је вођа Жан-Мари Ле Пен, отац Марин Ле Пен, такође је 2014. године добила кредит од два милиона евра од једне кипарске компаније, чија је средства, наводно, обезбеђивао бивши руски банкар, близак руском олигарху Константину Малофејеву. 

РН је имала индиректну корист од овог новца, јер је узела позајмицу од "Котелека" за изборе 2017. године, истиче портал. 

Саслушано је и неколико чланова или бивших чланова РН, укључујући европосланике Тјерија Маријанија и Филипа Оливијеа, који је зет Марин Ле Пен и један од њених саветника.

Њих двојица су неколико пута посетили Русију и срели се са људима блиским влади. Филип Оливије је упознао Малофејева, који је предводио пројекат стварања "уније европске екстремне деснице", али је негирао да је био обавештен о овом пројекту.

Најзад, Ле Пен и чланови РН, као и представници партије Републиканаца путовали су на Крим и поручили да Крим сматрају руским. Штавише, неки од ових званичника су били посматрачи на референдумима или изборима у Русији и оценили их као демократске, закључује "Еурактив" списак "грехова" РН. 

Ипак, Ле Пен негира везу између ових путовања и добијених средстава. 

Према Жан-Филипу Тангију, председнику Одбора, "ниједна нова чињеница изнесена на видело на претходним саслушањима не оправдава ово саслушање", пренео је АФП.

Из РН-а су оценили оптужбе као "посебно болну пропаганду" и "одвратан цинизам" и поручили да немају шта да крију. 

Осим тога, у моменту када је најављена парламентарна истрага, РН је поручио да ће то бити прилика да се испитају односи других политичких партија са страним државама и економским ентитетима: попут лобирања Катара код неких званичника или односа Макронове партије са америчким гигантима попут "Амазона", "Мајкрософта", "Гугла" или "Убера". 

Макрон на врућој столици

Не треба да се заборави да није само Ле Пенова ових дана на врућој столици. Поменути "Еурактив" пренео је крајем децембра прошле године резултате испитивања јавног мњења који показују да је подршка РН и Ле Пеновој у порасту, нарочито након Макронове омражене реформе пензионог система. 

За разлику од увреженог става Запада о РН као екстремној и ксенофобичној десници, скоро половина испитаника (48 одсто) види Ле Пенову као представницу патриотске деснице привржену традиционалним вредностима, а чак 40 одсто испитаних види РН као главну опозицију Макрону. 

Штавише, француски Институт за истраживање јавног мњења (ИФОП) изнео је податак да би Ле Пенова, у случају да су председнички избори у Француској одржани само шест месеци касније, имала више гласова него Макрон у првом кругу. 

"У ситуацији која се чини идеалном за оживљавање левице, десница је та која спасава ствар", примећује и "Њујорк тајмс" у анализи дешавања у вези са пензионом реформом.

Већ виђено

Но, сценарио о "малигном руском утицају" који се шири преко исто тако "малигних десничарских странака" припада едицији "већ виђено". 

Примера ради, све популарнија партија Алтернатива за Немачку (АФД), која, како анкете показују има 17 одсто подршке јавности, добила је епитет "петоколонашке" у наслову коментара објављеног у листу "Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ)". 

У тексту се преноси забринутост председника Канцеларије за заштиту устава Томаса Халденванга због све већег успеха АФД-а у Немачкој, који "појачава Путинов перфидни пропагандни наратив о мирољубивој Русији и НАТО агресору". 

Логично питање како се то појачава пропаганда када се руским медијима забрањује рад широм Европе, произлази и из свеже објављеног извештаја о основним правима иза кога стоји десет немачких организација. 

У тексту се поручује да морају да буду допуштене и информације и наративи који се некоме не допадају, чак и ако долазе са "друге стране", и то без обзира шта се мисли о њиховом садржају или квалитету. 

Чак и ако је та страна - руска.