Откривено: Како војна индустрија одређује извештавање америчких медија о Украјини

"Експерти" из тинк-тенкова које финансира америчка војна индустрија доминирају у дебати о слању оружја у Украјину, показује истраживање "Квинси" института.

"Да бисмо били брутални по питању тога, морамо да видимо масе Руса како беже, дезертирају, пуцају у своје официре, заробљене или мртве. Руски пораз мора бити велика, крвава хаварија. (…) У том циљу, најхитније, Запад би Украјини требало да пошаље све што би она могла да искористи", написао је недавно у тексту за магазин "Атлантик" Елион Коен.

Оно што ни Коен, који се својевремено залагао за инвазију Ирака, ни "Атлантик" нису нагласили је чињеница да већину оружја коју он препоручује - укључујући ракете дугог домета, авионе Ф-16, па чак и Ф-35 - производе компаније које финансирају Коеновог послодавца, Центар за стратешке и међународне студије (ЦСИС).

Иако то делује као сукоб интереса који би у најмању руку требало да буде наглашен у тексту, ново истраживање "Квинси института" под називом "Тинк-тенкови које финансира америчка војна индустрија доминирају дебатом о Украјини" показује да у питању није изузетак, већ норма.

Водећи амерички тинк-тенкови примају огромне своте новца од америчке наменске индустрије, пише аутор тог истраживања Бен Фримен за портал "Риспонсибл Стејткрафт".

У њему се наводи да су Сједињене Америчке Државе Украјини послале војну помоћ вредну чак 48,7 милијарди долара, као и да је то довело до драстичног повећања тензија између Русије и Запада, што "стручњаци" из тинк-тенкова ретко помињу.

Они доминирају дебатом о сукобу у Украјини, али крију чињеницу да многе системе оружја које препоручују Кијеву производе компаније које директно финансирају институте и организације у којима су запослени.

Укратко, уколико чујете неког тинк-тенк "стручњака" који коментарише сукоб у Украјини, вероватно је реч о особи коју финансирају они који од ратова профитирају, али то нећете знати. То је зато што 78 одсто водећих спољнополитичких тинк-тенкова у САД добија новац од Пентагона или његових добављача.

На самим врху, утицај војне индустрије још је наглашенији: Сваки од десет најутицајнијих тинк-тенкова барем је делимично финансиран на тај начин. За неке од њих, те "донације" су заиста позамашне: ЦСИС, Центар за нову америчку безбедност (ЦНАС) и Атлантски савет, на пример, добијају преко милион долара годишње.

На првом месту листе најутицајнијих тинк-тенкова, у складу са индексом Универзитета Пенсилваније, налази се Брукингс институт. Након њега следе Карнеги фондација за међународни мир, ЦСИС, Вилсон центар и Ранд корпорација. Сви они добили су мању или већу финансијску "помоћ" од америчке војне индустрије. 

Ти и други тинк-тенкови који се финансирају на исти начин залажу се за што милитантнији одговор Вашингтона на сукоб у Украјини и, за разлику од других сличних организација које не добијају новац од војно-индустријског комплекса, доминирају јавним дискурсом.

Важно је нагласити и да истраживање показује да организације које не добијају новац од војно-индустријског комплекса објављују текстове са упадљиво другачијим тоном од оних који се финансирају на тај начин.

Истраживање показује да су се чланци повезани са тим тинк-тенковима појављивали у листовима попут "Њујорк тајмса", "Вашингтон поста" и "Волстрит џорнала". 

Анализа показује и да су они седам пута цитиранији од својих парњака који не уживају подршку војне индустрије: Од 1.247 случајева у којима су тинк-тенкови помињани у медијима, чак 1.064 (односно око 85 одсто) чине цитати оних из прве групе.

Њима доминирају два конкретна тинк-тенка: ЦСИС и Атлантски савет. Ипак, чак и они спадају у "боље" зато што су макар транспаренти по питању тога кога их финансира. Нажалост, за већину таквих организација тешко је утврдити колико новца тачно добијају од Пентагона и њихових добављача.

Ни медији који цитирају "стручњаке" из тинк-тенкова нису много транспарентнији када је у питању сукоб интереса. Заправо, ни један медиј није нагласио да постоји могућност да њихови саговорници заговарају куповину оружја које производе њихови финансијери.

Таква пракса се мора променити, сматра аутор истраживања.

За почетак, Конгрес мора да уведе строжа правила када је у питању транспарентност финансирања тинк-тенкова и других сличних организација. С обзиром на то колико новца они добијају од војне индустрије, страних влада и других група са специјалним интересима, од велике је важности да јавност има увид у то ко их финансира. 

Такође, медији би морали да извештавају о потенцијалним сукобима интереса извора које цитирају. Како пише у извештају, "када не објаве те информације, медији заваравају своје читаоце, слушаоце и гледаоце".

С обзиром на све више истраживања која документују како финансирање утиче на рад тинк-тенкова, најмање што би медији могли да ураде јесте да обавесте своје читаоце да би извор могао бити пристрасан, посебно када коментаришу питања рата и мира.