РТ Балкан анализа: Шта се крије иза Блинкенове посете Саудијској Арабији?

Амерички државни секретар Ентони Блинкен налази се у тродневној посети Саудијској Арабији, где се састао са престолонаследником и де факто лидером те земље Мохамедом бин Салманом.

Разговор двојице званичника је био "отворен, искрен и покрио је више регионалних и билатералних питања", рекао је неименовани амерички дипломата након састанка, додајући да је "државни секретар потегао питања људских права, како уoпштено, тако и у вези са конкретним случајевима".

Блинкенова посета се, случајно или намерно, поклопила са церемонијом отварања иранске амбасаде у Ријаду, која је била затворена пуних седам година, а до чијег је поновног отварања дошло након што су Иран и Саудијска Арабија уз посредство Кине нормализовале односе у марту ове године.

Споразум Техерана и Ријада представљао је врхунац блискоисточног "дипломатског пролећа", које је након вишедеценијских сукоба између локалних сила довело до смиривања страсти у том турбулентном региону. Сиријски председник Башар ел Асад недавно је, након пуних 12 година, поново учествовао на самиту Арапске лиге, завађене стране у Јемену оствариле су (за сада још увек скромне) контакте, док се све више говори и о нормализацији односа између Турске и Египта.

Заједнички чинилац свих ових дипломатских напредака је то што Сједињене Америчке Државе у њима нису одиграле скоро никакву улогу. Након што је више деценија био предоминантна сила у региону Блиског истока, Америка се први пут још краја Другог светског рата не налази у позицији да диктира геополитичке токове у том делу света.

"САД свакако брине то што се, после седам година дипломатског рата, успостављају односи Саудијске Арабије и Ирана. Ријад годинама уназад тражи алтернативу за свој однос са Вашингтоном, поготово након што је Бајден обећао да ће изоловати Саудијску Арабију. Оно где Саудијци имају 'добре карте' је енергетска криза, пошто је она чланица ОПЕК+ смањила је квоте производње нафте, што је један од узрока Блинкенове посете", каже за РТ Балкан сарадник Института за европске студије Србољуб Пеовић.

Вашингтон и Ријад – (не)потребни савезници

Саудијска Арабија је, уз Израел, деценијама важила за најлојалнијег и најпоузданијег америчког савезника на Блиском истоку. Рачуница је била једноставна: Американци су Ријаду пружали заштиту и оружје, док су САД од Саудијаца куповали повољну нафту.

Таква рачуница у 2023. има мање смисла него у било ком периоду у последњих седамдесетак година. С једне стране, Америка већ годинама своје потребе за енергентима задовољава превасходно из домаћих извора, док нафту у највећој мери увози из оближњих земаља попут Канаде. Примера ради, увоз нафте из Саудијске Арабије је у 2022. години чинио тек 6,6 укупног америчког увоза тог енергента, односно око 2,7 одсто укупне америчке потрошње.

Са друге стране, смањење тензија између Ријада и Техерана, као и у односима са Асадовом Сиријом, Хутима у Јемену и Израелом значи да се саудијско руководство данас осећа далеко сигурније него што је то био случај до пре само неколико година. Иако су саудијски званичници несумњиво и даље заинтересовани за куповину најсавременијег америчког оружја, то питање више нема исти значај као раније.

РТ Балкан анализа: Повлачење Америке и већа улога Кине и Русије допринеће миру на Блиском истоку

"Не верујем да ће се савез распасти, али у исто време нема разлога да он буде чврст као раније. Тада смо имали стварање Заливског савета за безбедност, али и друге појачане иницијативе које су окретале арапске силе против Ирана. Више нема потребе за таквим односима", сматра Пеовић.

Од додаје и да је Мохамед бин Салман покренуо доста друштвених реформи које су смањиле утицај религије на политику, што је довело до тога да се Иран више не перципира као толико велика претња као раније. Популарни МБС је тако у појединим круговима добио надимак "саудијски Ататурк".

Односи САД и Саудијске Арабије доживели су тежак ударац када је у октобру 2018. у Истанбулу убијен саудијски новинар и колумниста "Вашингтон поста" Џамал Кашогџи. ЦИА је оптужила Бин Салмана да је наручио његово убиство, што је тадашњи председник САД Доналд Трамп демантовао и позвао на даљу истрагу.

Џозеф Бајден, који је недуго након тога најавио своју председничку кандидатуру, заузео је другачији став и осудио је саудијско руководство, а током кампање је чак и обећао да ће од Саудијске Арабије и њеног лидера направити "међународног парију, што и јесу". Несумњиво је да је на Бајденов чврст антисаудијски став утицало и јавно мњење унутар Демократске странке, која већ дуже време критикује Ријад због "кршења људских права".

Саудијски престолонаследник очигледно није заборавио Бајденове коментаре, што се могло и видети након што је некадашњи потпредседник преузео највишу политичку функцију у 2021. године. Након избијања сукоба у Украјини и скока цена енергената, амерички председник се прошлог лета запутио у Ријад како би покушао да поправи односе са својим отуђеним савезником, али у томе углавном није успео.

Саудијци су се током последњих годину дана окренули сарадњи са другим силама, пре свега Кином и Русијом. Ријад и Москва сарађују у оквиру организације ОПЕК+, где су више пута супротно захтевима Вашингтона координисали смањење производње нафте. Пекинг је постао главни саудијски спољнотрговински партнер, пошто је чак петина њиховог извоза у 2021. години завршавала у Кини.

"Ријад се приближава и Кини, која у њој види једног главних партнера, пошто Саудијска Арабија није толико међународно изолована као Иран", наглашава Пеовић.

Саудијска Арабија је показала интересовање и за приступање међународним организацијама које предводе те две земље, попут БРИКС-а и Шангајске организације за сарадњу.

Нормализација односа Саудијске Арабије и Израела – пука жеља Бајденове администрације

Још једна тема о којој су разговарали Блинкен и Бин Салман била је и потенцијална нормализација односа Саудијске Арабије и Израела.

"Они су разговарали о потенцијалу за нормализацију односа са Израелом и договорили су да наставе дијалог о том питању", рекао је неименовани амерички дипломата за Ројтерс.

Питање нормализације односа два водећа америчка савезника на Блиском истоку помиње се од када су Бахреин и Уједињени Арапски Емирати успоставили дипломатске односе са Јеврејском државом у оквиру "Аврамовских споразума" пре три године. Амерички председник Доналд Трамп тада је био главни медијатор, а чак су и његови најжешћи критичари морали да му одају почаст за тај дипломатски успех.

Очигледно је да и Бајден жели део тог "дипломатског колача". Томе у прилог иду спекулације да Бела кућа жели се коначни споразум потпише до краја године, како је раније овог месеца пренео "Аксиос", као и чињеница да су последњих месеци Саудијску Арабију, осим Блинкена, посетили и шеф ЦИА Вилијам Бернс и саветник за националну безбедност Џејк Саливан. Бајден наводно жели да читав процес буде окончан пре почетка активне кампање за председничке изборе 2024. године.

Ипак, поставља се питање колико је потписивање таквих споразума у овом тренутку интересу Саудијске Арабије. Пре свега, јасно је да десничарска влада у Израелу није спремна да пристане ни на најмање уступке када је реч о положају Палестинаца, што је један од главних услова Ријада.

"Мислим да су то жеље да се два стуба америчке политике на Блиском истоку приближе, али то је немогуће узимајући у обзир потезе владе у Израелу, поготово њеног десног крила. Саудијска Арабија просто нема велики приоритет да се помири са Израелом. Они су раније водиле неку врсту детанта и политике 'двоструких колосека' сарадње са Израелом без признања", сматра Србољуб Пеовић и додаје "не види зашто би се Саудијци сада упуштали у такву авантуру".

Читавом процесу не помаже и чињеница да је Ријад у последњих неколико месеци обновио односе са Ираном и Сиријом, две земље које Израел сматра највећим претњама по своју безбедност. Самим тим, замисли председника Бајдена и његове администрације у овом тренутку делују као далеки сан.