Демографска зима прети Италији

Као резултат деценија економске стагнације и политичког немара према потребама жена, Италија се годинама уназад суочава са једном од најнижих стопа природног прираштаја у Европи, пише "Фајненшел тајмс".

Италијани и даље себе сматрају традиционалним и окренутим породици, а према подацима националног завода за статистику Истат 46 одсто њих желело би да има двоје деце, али са 1,24 детета по жени имају једну од најнижих стопа природног прираштаја у Европи. И то годинама уназад.

Прошле године у Италији је рођено 393.000 беба, 1,8 одсто мање него 2021, 27 одсто мање него пре 20 година и најмање од уједињења Италије 1861. године.

Поређења ради, Србија, у којој је демографска криза такође један од горућих проблема, има стопу укупног фертилитета од око 1,48 детета по жени, а прошле године рођено је 62.250 беба, 0,3 одсто више него 2021. године.

Истат упозорава на "кризни сценарио" у Италији са пројекцијама да ће број становника ове земље са 59 милиона пасти на 48 милиона до 2027. године уз просечну старост од 50 година, што ће додатно оптеретити економију која се већ бори са једним од највећих дугова у Европи. Неки независни демографи сматрају да су чак и ове пројекције Истата оптимистичне и да се ослањају на стопу фертилитета од око 1,5 детета по жени. За просту репродукцију, иначе, потребно је да ова стопа износи барем 2,1 одсто.

Десно орјентисана влада премијерке Ђорђе Мелони, чија је партија Браћа Италије у кампањи имала мото "Бог, отаџбина, породица", одлучна је да преокрене овај тренд и подстакне Италијанке да више рађају, мерама попут смањења пореза или других финансијских бенефита.

"Стопа природног прираштаја и породица су наш приоритет из једноставног разлога јер желимо да Италија поново има будућност", рекла је прошлог месеца Мелони на конференцији о демографској кризи у Ватикану.  

Министарка за бригу о породици, природни прираштај и једнаке шансе Еуђенија Марија Рочела констатује да је материнство у великој мери обезвређено.

"Ако кажем: ја сам мајка, немам признање од друштва. Ако кажем: ја сам жена од каријере, то је другачије. Мора да постоји друштвено признање за оне које кажу: ја сам мајка", каже Рочела.

Упркос стављању проблема рађања у врх агенде италијанске владе, економисти и демографи сумњају да ће финансијска подршка и про-мајчинска пропаганда бити довољни да се подигне стопа природног прираштаја у друштву у којем се подизање деце често доживљава као тешко уклопиво са радом и плаћеним послом. Оно што Италијанкама заиста треба су боље пословне прилике и више подршке и од државе, али и од мушкараца са којима живе, да ускладе пословне и породичне обавезе, наводи се у тексту.  

Замерке су и да влада више иде ка томе да жене не раде и остану код куће чувајући децу, пре него да им омогуће да раде и брину о потомству.

Последњи бејби-бум у Италији са стопом фертилитета од 2,1 детета по жени био је током послератног периода у време економског раста и друштвеног оптимизма. Свој врхунац је имао 1964. године када се родило милион беба, док од седамдесетих година прошлог века стопа природног прираштаја стално опада.

На сличне демографске трендове европске земље попут Шведске, Немачке и Француске одговориле су повећањем помоћи за децу, промовисањем флексибилног радног времена за жене и подстицањем једнакости међу паровима у погледу расподеле обавеза. Данас широм Европе више стопе прираштаја повезане су са већом запосленошћу жена док Италија има најмањи проценат запослених жена, нешто испод 52 одсто, чак 20 одсто мање него Немачка, на пример.

"Све је постављено са идејом да су мајке код куће", каже демограф са Универзитета у Падови Марија Летиција Тантури, а од једне плате тешко је живети.

Мало места у државним вртићима и прескупи приватни вртићи део су те приче, која не стоји ништа боље ни у школи где ђаци стари 11 до 14 година завршавају са школом у један поподне и немају никакве ваннаставне активности у школи после тога.

Без одговарајућег решења за чување деце док су оне на послу, запослене мајке често напуштају посао, прихватају да раде пола радног времена или на краткорочне уговоре.

Према подацима Банке Италије 15 година после рођења првог детета, запослене мајке зарађују само половину плате њихових колегиница без деце сличних година, вештина и почетне плате.