"Политико": Може ли Трамп да се кандидује из затвора?

Чак и ако Доналд Трамп заврши у затвору због неке од кривичних истрага које се против њега воде, то не значи да ће га се ривали "решити" током изборне трке 2024. године.

Наиме, не постоје никакве законске препреке да осуђивана особа, или неко ко је у том тренутку иза решетака, буде кандидат за председника.

Ако се бивши амерички председник заиста и нађе у таквој ситуацији, "Политико" пише да би, у том случају кренуо путем који је пре њега утабао један други председнички кандидат – прослављени социјалиста Јуџин Дебс који је пре једног века, из затвора успео да освоји готово милион гласова.

Дебс није једини који се, док је био у затвору такмичио за највишу изборну функцију. Али био је најуспешнији.

Он је 1920. године постао кандидат Социјалистичке партије у тренутку док је служио десетогодишњу затворску казну због подстицања грађана да се одупру мобилизацији током Првог светског рата.

Проценат од 3 одсто освојене подршке гласања био је заиста респектабилан број за човека који је иза решетака, али, како "Политико" коментарише, није био ни изблиза довољан да државу натера да одговори на уставно питање- шта се дешава ако кандидат који је у затвору заправо победи.

Можда ће Трамп натерати Америку да се тиме позабави?

Јер прегршт је процеса који се против њега воде.

У Њујорку је оптужен за фалсификовање пословних списа (за шта закон предвиђа максималну казну од четири године, али много је стручњака који тврде да ће бивши председник то заиста морати да одлежи, будући да је мало случајева у којима су судије неког осудиле на затвор, ако су први пут починили то кривично дело.

Три друге текуће кривичне истраге против Трампа – једна у Џорџији због наводног мешања у изборе и две од специјалног тужиоца Џека Смита у Вашингтону – носе већи ризик да се кандидат републиканаца заиста нађе иза решетака.

"Трампова затворска изборна победа отворила би велики број компликованих уставних питања, али општи став међу правним стручњацима јесте то, да би у таквом случају, потреба да прописно изабрани председник обавља своје дужности надјачала кривичну осуду и захтевала да се, казна бар одложи", пише "Политико".

А замислите како би Трамп излудео опозицију, ако као осуђеник за савезни злочин покуша да сам себе помилује по преузимању дужности? Јер управо то је маневар који је Дебс обећавао да ће направити ако победи.

"Онда бисмо ушли у непознате воде. Мислим да на ово немамо одговор", каже професор права из Сетон Хола Јуџин Мазо.

Поређење са Дебсом Трампу се можда не би допало, јер не мирише претерано сојиалисте. Другима би било криво јер би овакву компарацију сматрали неправедном према самом Дебсу кога у многим радничким и антирантим покретима виде као хероја.

Али, њих двојица ипак имају изненађујуће много тога заједничког, оцењује "Политико".

Баш као што Трамп низ правних изазова са којима се суочава оцењује као политички прогон, и Дебс и његови савезници су покушали да искористе његове правне невоље да појачају председничку кандидатуру, прецизира овај медиј подсећајући на медијску помпу која је настала када је социјалиста затворен.

"Могао је да добије и већи публицитет да је побегао из затвора Можете мислити да и Трамп уради исту ствар", додаје Мазп.

Неки од мимова који круже друштвеним мрежама, а укључују и лажну Трампову притвореничку фотографију, подсећају на брошеве који су кружили током Дебсове кампање, а на којима је уз његову слику стајала и реченица: "За председника: осуђеник број 9653".

Трамп, чија је чувена изјава да може да убије неког на Петој авенији, а да не изгуби ниједан глас, својим бирачима већ говори да се процесима који се воде против њега заправо они нападнути.

"Заправо, они не гоне мене, већ вас. И случајно сам ја особа која им стоји на путу", рекао је он на недавном скупу у Тексасу.

Дебс је такође тврдио да је затворен зато што је његов политички покрет претио укорењеним политичким елитама.

"То је занимљива паралела. Дебса су његове присталице виделе као мученика, а Социјалистичка партија није веровала мејнстрим медијима из 1920. године", рекао је професор историје и права на Државном универзитету Охајо Давид Стебин.

Све у свему, на жалост његових ривала, Трамп се може кандидовати чак иако је затворен.

"Ништа не спречава Трампа да се кандидује. Чак ни савезна пресуда то не спречава... Чак и да је ментално луд. Врховни суд каже да су услови који пишу у Уставу једини услови који су потребни да би се неко кандидовао за председника", истиче Мазо.

Ти услови су минимални: особа мора имати најмање 35 година, мора бити држављанин и мора да живи у САД најмање 14 година.

Врховни суд, како Мазо каже, никада није директно разматрао ова питања, али у случају из 1995. године, судије су одбациле покушај Арканзаса да наметне ограничења мандата својим америчким сенаторима и члановима Представничког дома.

Професор наводи и да се чини да се та логика протеже на сваки покушај државе да прогласи председничког кандидата неподобним из разлога који нису наведени у Уставу.

Државе могу да преступнике искључе из гласања за државне и локалне функције, али не и федералне, истиче он.

Дебс међутим није једина личност у америчкој историји, која се кандидовала за председничку функцију из затвора.

Теоретичар завере Линдон Ларуш осам пута се кандидовао за Белу кућу, а једна од тих кандидатура, 1992. године, стигла је пошто је одслужио петнаестогодишњу казну за превару поште, заверу и утају пореза.

Чак и 2024. године Американци ће, без обзира на епилог Трампових процеса, имати истакнутог затвореника као као кандидата за председника.

Џозеф Малдонадо-Пасаж, познатији као Џо Егзотик, бивши је чувар зоолошког врта и звезда Нетфликсове серије "Краљ тигрова" , а у фебруару је поднео кандидатуру Федералној изборној комисији као предстасвник либертаријанаца.

Малдонадо Пасаж огласио је да ће се тркати за председника, медицинског центра за савезне затворенике у Форт Ворту у Тексасу, где служи двадсетједногодишњу казну због низа кривичних дела трговине животињама и злостављања, као и покушаја да организује убиство власнице ривалског зоолошког врта, Керол Баскин.