Спектакуларан успон и пад бивше премијерке Шкотске Николе Старџен

Код мањег дела Шкота и даље живи сан о независности њихове државе. Међутим, политичко возило у којем су се возили шкотски националисти слупало се на спектакуларан начин, пише у коментару британског "Телеграфа" поводом хапшења бивше премијерке Шкотске Николе Старџен.

Због "срамотног спектакла" хапшења Старџенове, иако је за сада пуштена без оптужбе, њена странка Шкотска народна партија (СНП) је у великој невољи. Наиме, њено хапшење је уследило након хапшења њеног супруга, бившег извршног директора СНП-а Питера Мурела и бившег партијског благајника Колина Битија, који су пуштени без оптужбе до даље истраге.

Оно што је најшокантније, ипак, јесте њен стрмоглави пад у немилост.

Старџен је била једна од најуспешнијих политичарки у Шкотској, која је, између осталог, помогла да се постави темељ националистичкој струји у шкотској политици, коју је затим као министарка одржавала невероватних 8 година.

Њен мандат обележили су непрекидни изборни тријумфи на свим нивоима, од локалног до државног. Ипак, пише "Телеграф", када је напустила функцију, њена администрација се борила са истим проблемима који су постојали и када је ступила на дужност у новембру 2014. године -  од огромног јаза у резултатима богатих и сиромашнијих ученика у школама, преко никад дужег чекања на важне операције у болницама, до тешко прилагодљиве шкотске економије.

Оставку на место премијерке дала је на брзински организованој и неочекиваној конференцији за штампу у фебруару, а иза ње је остала партија у рушевинама.  

Преузимање штафете

Чак и пре него што је постала члан шкотског парламента 1999. године, Старџен је већ била познато лице у малом свету шкотске политике, додаје се у коментару.

Након што се безуспешно кандидовала за неколико места у локалним саветима и Вестминстеру (1992. године је постала најмлађи кандидат на општим изборима када је представљала СНП у изборној јединици Шетлстон), коначно је дошла до Холируда на првим децентрализованим изборима 1999. године.

Од тог тренутка, Старџен се показала као добар потенцијални вођа и успоставила је блиске личне и политичке односе са Алексом Салмондом током његовог првог боравка на месту лидера СНП-а. Како се истиче, њен стил и начин опхођења значајно су се променили када је постала чланица шкотског парламента: у јавности је деловала мање строго и више се осмехивала.

Старџен је дошла на чело странке 2004. године, а од 2007. до 2012. године била је на функцији министра здравља Шкотске, а како се оцењује у коментару, тада није успела да постигне значајне резултате.  

Ипак, њен утицај међу активистима партије, али и шкотским бирачима, наставио је да расте. Када је Салмонд поднео оставку након пораза на референдуму о независности Шкотске 2014. године, постојао је само један кандидат који је могао да "преузме штафету".

Старџен је као премијерка Шкотске, само неколико месеци од ступања на функцију, предводила изборну кампању СНП-а и довела странку до историјске победе, освојивши 56 од 59 места у Вестминстеру у Шкотској и тиме смањила утицај традиционалних противника, Шкотских лабуриста, на само једно посланичко место.

Годину дана касније, када је Велика Британија тесно изгласала излазак из ЕУ, а Шкотска гласала три према два за останак, Старџен је добила савршену прилику да заговара други референдум за независност.

Ретроактивно анализирајући ситуацију, то је био врхунац утицаја Старџенове, оцењује се у тексту.

Нестанак са сцене

Сви премијери Британије су одбијали да пристану на њен захтев за поновно гласање, а руководство њене партије су истовремено узнемиравале правне битке њеног претходника Салмонда, који је завршио на суду због оптужби за сексуално узнемиравање.

Старџен је стала на страну жена које су поднеле тужбе, чиме је разљутила Салмонда и његове присталице. Ипак, чинило се да драматични догађаји имају мало утицаја на спремност Шкота да гласају за њену странку, а њена репутација се додатно побољшала након пандемије, када се у преносима уживо редовно обраћала и обавештавала јавност.

Била је фрустрирана немогућношћу да спроведе други референдум коме је била толико посвећена, па је одлучила да затражи коначну одлуку од Врховног суда Уједињеног Краљевства о томе да ли је одобрење британске владе апсолутно неопходно да би шкотски парламент организовао друго гласање. Пресуда је била недвосмислена: јесте.

Уз нагомилане проблеме који су је окруживали, на пример неизграђени трајекти у Порт Глазгову, дуге листе чекања у болницама, све веће нестрпљење активиста који подржавају референдум и вето британске владе на њен закон о трансродним особама – Старџен је нестала са политичке сцене.

Може ли да се врати? Гласине да би она могла да прихвати високу међународну функцију у УН или некој невладиној организацији распршиле су се након недавних драматичних догађаја.

Много ће зависити од тога да ли ће се Никола Старџен суочити са оптужбама и појавити пред судом. У сваком случају, хапшење је бацило сенку на репутацију жене за коју се раније веровало да ће Шкотску водити у независност, пише британски "Телеграф".