Немачка објавила прву стратегију националне безбедности: Историја се понавља, Русија главна претња

Немачка је представила своју прву стратегију националне безбедности, у којем наводи Русију као главну претњу по своју и "евро-атлантску" безбедност.

"Данашња Русија је за сада најзначајнија претња миру и безбедности у евроатлантском подручју", стоји у стратешком документу немачке владе, који се такође бави енергетском сигурношћу и приступом сировинама и технологији, преноси "Блумберг".

Нови план, који садржи 70 страна, обавезује Немачку да одваја два одсто свог бруто домаћег производа на војску, али само у оквиру "вишегодишњег просека". Такође означава Бундесвер, односно немачке оружане странке, као "камен темељац европске конвенционалне одбране", наводи "Фајненшел тајмс".

У саопштењу кабинета канцелара наводи се да се нова стратегија заснива на три стуба: јачању способности Немачке да се брани, јачању њене отпорности — како у виду смањења зависности од одређених земаља по питању сировина енергије, тако и диверзификацијом ланаца снабдевања, и јачању сајбер одбране — и фокусирању на одрживост.

Подсетимо, Олаф Шолц је свој велики "заокрет", односно историјску промену у немачком приступу одбрани и безбедности најавио након почетка руске Специјалне војне операције у Украјини, што је изазвало шок у земљи чија је политика од краја Другог светског рата била примарно пацифистичка.

"Фајненшел тајмс" напомиње да је план за стварање стратегије националне безбедности претходио сукобима у Украјини, али је ескалација, како наводи, дала нови подстицај тој идеји јер је највећа европска економија била приморана да се суочи са одрицањем јефтиног руског гаса.

Шолц и други високи чланови његове трочлане коалиције поздравиће настанак стратегије као прекретницу.

"Процес је био успешан јер значи да је свако министарство било принуђено да преиспита сопствену политику у контексту безбедности", рекао је за ФТ неименовани високи немачки званичник.

"То је појашњење за нас, за наше савезнике, а такође и за наше противнике — тако да знају шта су црвене линије", додао је.

Међутим, процес је био уздрман несугласицама унутар Шолцове нестабилне владе. Идеја о стварању савета за националну безбедност, који би омогућио хитрије и оштрије доношење одлука, одбачена је након несугласица између Шолца и његове зелене министарке спољних послова Аналене Бербок.

Влада је такође дубоко подељена по питању Кине, укључујући то како приступити дубокој зависности немачке индустрије мотора и хемикалија од кинеског тржишта. Засебна стратегија за Кину, која би требало да буде објављена касније ове године, такође је изазвала бескрајне препирке међу немачким званичницима, оцењује "Фајненшел тајмс".

За разлику од Русије, документ наводи да, иако су се "елементи ривалства и конкуренције повећали последњих година", Кина "остаје партнер без кога се не могу решити многи од најхитнијих глобалних изазова", преноси "Блумберг".

Критичари кажу да је стратегија националне безбедности добра идеја, али да ће највероватније завршити као пропуштена прилика.

"Месеци и месеци кашњења су претходили постизању сагласности", рекао је Норберт Ротген, високи члан Бундестага из опозиционе ЦДУ и додао: "[Али] суштински су се сложили око најосновнијег заједничког имениоца".