Таоци Русије: Американци дају милијарде за обогаћени уранијум из "Росатома"

Aмеричке компаније годишње плаћају око милијарду долара за куповину обогаћеног уранијума од руске компаније "Росатом", која је, како пише "Њујорк тајмс" уско повезана са војним апаратом те земље.

Циљ да повећају употребу нуклеарне уместо фосилне енергије они не могу да остваре без Руса који контролишу половину глобалног тржишта. Тренутно немају ниједну компанију која уранијум обогаћује, па тако различити политичари ових дана излазе са различитим нацртима, предлозима и идејама који би им помогли да се у овом пољу осамостале.

"То је један од најзначајнијих преосталих токова новца из Сједињених Држава у Русију, и не посустаје, упркос снажним напорима америчких савезника да прекину економске везе са Москвом", оцењује "Њујорк пост", подсећајући да су САД и ЕУ, како би казниле Русију због специјалне војне операције, престале да купују фосилна горива из те државе.

Од Москве се купује отприлике трећина обогаћеног уранијума који се користи у Сједињеним Државама, док се већина остатка увози из Европе. Последњи, мањи део производи британско-холандско-немачки конзорцијум који послује у Сједињеним Државама. 

Укупно, готово десетак земаља широм света за више од половине свог обогаћеног уранијума зависи од Русије

Компанија која управља фабриком за обогаћивање уранијума која се гради у Охају, каже да би могло потрајати више од деценије да произведе количине које би биле конкурентне "Росатому".

"Не можемо да будемо таоци нација које немају наше вредности, али то се догодило", рекао је демократски сенатор Џо Манчин, који води енергетски комитет Сената и који је спонзор предлога закона о обнови америчких капацитета за обогаћивање.

Ова врста зависности од Русије, Америку чини и рањивом јер се њени стручњаци боје да би Путин просто могао да "заврне славину" и продају овог енергента искористи као геополитичко оружје.

"Необјашњиво је да више од годину дана након што је Русија извршила инвазију на Украјину, Бајденова администрација нема план да оконча ову зависност", рекао је директор једне консултантске фирме за чисту енергију Џејмс Креленштајн, истичући да би ослањање на русију могло да се оконча довршавањем фабрике у Охају.

Занимљиво је да је у сфери обогаћивања уранијума некад предњачила управо Америка.

"У међувремену, Совјетски Савез је у оквиру тајног програма развио центрифуге ослањајући се на тим немачких физичара и инжењера заробљених пред крај Другог светског рата. Показало се да су његове центрифуге 20 пута енергетски ефикасније од дифузије гаса. До краја Хладног рата, САД и Русија су имале приближно једнаке капацитете за обогаћивање, али огромне разлике у цени производње", наводи "Њујорк тајмс".

Вашингтон и Москва су, затим, 1993. године потписали споразум по коме су Сједињене Државе купиле и увезле велики део огромне количине руског уранијума. То је Америци обезбедило јефтино гориво, а Москви готовину, и сматрано је деескалационим гестом.

Судећи по писању "Њујорк тајмса", због тога су америчка постројења изгубила профитабилност и на крају су затворена. Уместо да инвестирају у нове фабрике, америчке администрације су, једна за другом, наставиле да обогаћени уранијум купују од Руса.