Читуља за политичку каријеру Бориса Џонсона

Читуља за политичку каријеру некадашњег премијера Велике Британије објављена је 12. јуна.

Влада је објавила саопштење у ком пише да је Александар Борис де Фајфел Џонсон постављен на место "крунског управника и надзорника три стотине у Чилтерну", позицију коју у складу са "апсурдним британским уставом" посланици морају да преузму како би поднели оставку, пише "Економист".

Он је на такву одлуку био приморан након што је парламентарна истрага открила да је лагао у вези са противзаконитим журкама током пандемије корона вируса. Поред тога, он је покушао да оспори резултате истраге и придружио се кампањи напада и претњи против њених учесника.

Џонсону је претила суспензија посланичке функције у року од 90 дана, након чега је он одлучио да поднесе оставку.

Неиспуњена обећања и афере су му дошле главе

Сахрана Џонсонове политичке каријере организована је неколико дана раније у загушљивој конференцијској сали у Донкастеру. Годишње окупљање Северне групе за истраживање (НРГ), састанак посланика Конзервативне са севера Енглеске који своје функције дугују управо Џонсону, требало је да буде прослава. 

Та манифестација је на крају више личила на изјаву саучешћа него на прославу.

НРГ је можда и најбољи показатељ Џонсоновог наслеђа, наглашава "Економист". Она је настала након избора 2019. године, када су Конзервативци остварили убедљиву победу и освојили 68 посланичких места на северу Енглеске, традиционалном упоришту Лабуриста. Примера ради, они су у том делу Британије 2005. године освојили само 19 посланичких места.

Џонсон је тада обећавао куле и градове, ништа мање од суштинске промене британске политике. То се, ипак, није десило, па се Конзервативна партија на северу Енглеске сада налази пред историјским поразом.

Некадашњи премијер је гласачима обећао четири ствари: већу државну потрошњу, мање имиграције, неувођење нових пореза и брегзит. Они су на крају одбили само једну од те четири страви: Брегзит.

Пад економског раста и економска криза значили су да влада није била у могућности да финансира скупе инфраструктурне пројекте које су обећали, док је број имиграната повећан како би се ублажио недостатак радне снаге. Порези су повећани без много расправе.

Политичко самоубиство Бориса Џонсона почело је пре више од годину и по дана, када је афера "Партигејт" први пут испливала у јавности. Његова лична популарност, али и популарност његове Конзервативне партије почела је пада стрмоглавом висином, а ту му није помогла ни бескомпромисна подршка Украјини након почетка Специјалне војне операције и симпатије њеног лидера Владимира Зеленског.

Џонсон је, притиснут низом скандала, коначно поднео оставку на место премијера у јуну прошле године, када су се многи у Конзервативној партији понадали да ће се њихова партија коначно стабилизовати. То не само да се није десило, већ се стиче утисак да је након годину дана хаотичне Лиз Трас и неинспиративног Ришија Сунака некада доминантна партија у Вестминстеру сада налази пред потпуним колапсном.

Коначна подела и крах Конзервативне партије?

Актуелни лидер Конзервативне партије и премијер Велике Британије Риши Сунак могао би да постане прави "гробар" политичке каријере свог некадашњег шефа, у чијем је кабинету служио као министар финансија. 

Он је најавио да посланицима из своје партије неће давати инструкције како да гласају када се у Парламенту буде одлучивало о извештају комитета који је истраживао Џонсонову аферу.

Другим речима, Сунак неће учинити ништа како сачувао Џонсонову наслеђе и "олакша његове муке", како пише "Блумберг". Поставља се питање и како ће Сунак лично да гласа када Парламент буде доноси ту одлуку.

Уколико посланици у великој мери подрже резултате парламентарне истраге, то ће ослабити Џонсонов аргумент да се против њега води "лов на вештице" и учини његов повратак на политичку сцену мало вероватним.

Ипак, питање је да ли ће Сунак успети да очува крхко јединство у својој партији, или су дубоке поделе неминовне. Оно што је јасно је да ће опозициони Лабуристи на изборима следеће године бити апсолутни фаворити за освајање парламентарне већине и долазак на власт.