Како је Бугарска постала највећи незванични снабдевач Украјине оружјем

Бугарска и Мађарска су једине земље НАТО и ЕУ које званично одбијају да пошаљу војну помоћ Украјини, али је недавно откривено је да је Бугарска један од највећих индиректних снабдевача Кијева, продавши рекордну количину оружја од почетка специјалне војне операције.

Стручњаци процењују да је Бугарска до сада преко посредника Украјини испоручила оружја и муниције у вредности од најмање милијарду евра.

Бугарски бизнис са оружјем је увек добро профитирао од сукоба у областима које су традиционално користиле совјетске системе наоружања. Оружарска предузећа у земљи производе муницију за совјетско оружје и сличне производе, који су у већини случајева одличног квалитета и имају више цене на међународним тржиштима, пише портал "Еурактив".

Показало се да је бугарска индустрија оружја један од највећих извора муниције по совјетском стандарду за украјинску војску, али то је политички проблем.

У садашњем парламенту постоје три снаге које се противе томе да Бугарска шаље оружје Украјини: Бугарска социјалистичка партија (БСП), отворено проруска странка "Вазраждане" и, у мањој мери, странка "Бугарски успон" бившег привременог премијера Стефана Јанева који је недавно прихватио слање старог совјетског наоружања под условом да земља добије у замену савремено оружје НАТО.

У парламенту од 240 посланика БСП има 25 посланика, Вазраздане 27, а "Бугарски устанак", најмања снага, има 12.

Истраживања показују да скоро 30 одсто Бугара директно подржава Русију у сукобу, а половина има јака проруска осећања. Штавише, око 70 одсто становништва верује да слање оружја ставља Бугарску директно у сукоб.

Али велике државне фабрике оружја попут оних у Сопоту, Карлову и Казанлаку, где се фабрике налазе, и људи који тамо раде, имају користи од повећања продаје од 100 одсто.

Александар Михаилов, бивши извршни директор државне компаније "Кинтекс", преко које пролази извоз оружја из земље, потврдио је рекордан бугарски извоз ове године.

Он је подсетио на извоз бугарског наоружања 2016. и 2017. године када су биле регионалне војне акције у Сирији, Либији и Јемену. "Када дође до међународног оружаног сукоба, увек долази до повећања употребе одбрамбених производа“, рекао је Михаилов и додао да су дозволе за извоз оружја које је држава издала у том периоду износиле од 1,1 до 1,3 милијарде евра.

Поређења ради, Михаилов је рекао да од почетка сукоба у Украјини до данас, све дозволе за извоз оружја износе више од две милијарде евра. "Тако да смо до сада имали раст од 100 одсто у односу на врхунске године пословања. Ова година може да се заврши са растом продаје од 150 или чак 200 одсто у односу на најјаче године војно-индустријског комплекса, а то у време кризе доноси озбиљне приходе бугарској економији и државном буџету“, рекао је Михаилов.

Рекордна продаја бугарског наоружања је економски успех којим се проруске политичке снаге у земљи не хвале.

Бугарски председник Румен Радев, који тренутно влада земљом преко прелазне владе, назвао је оне који траже да се оружје пошаље у Украјину "ратним хушкачима".

Бугарска социјалистичка партија и радикална проруска партија "Вазраждане" су против отвореног слања оружја. Међутим, ниједна од ових страна не говори о позитивном ефекту на привреду који изгледа да има извоз оружја.

Почетком године бугарски парламент је одлучио да је једина дозвољена војна помоћ Украјини поправка украјинских тенкова у Бугарској. Нешто што власти у Кијеву предвидљиво нису искористиле.

Тренутно, бугарски произвођачи и дилери оружја продају своје производе углавном у Пољској и Румунији, одакле се оружје затим поново извози у Украјину.

"Оно што је јасно јесте да су обим извоза у Пољску значајно повећан“, рекао је бивши шеф "Кинтекса" Михаилов и додао да је аеродром "Жешов" у Пољској, који се налази око 70 километара од украјинске границе, централно логистичко чвориште.

"Није случајно што су САД на овом аеродрому поставиле системе противваздушне одбране 'патриот'. За првих 120 дана рата у Украјини је било 60 карго летова са оружјем са бугарских аеродрома до 'Жешова'. Просечан капацитет терета је око 70-80 тона терета по авиону“, додао је он.

Међутим, бугарски медији су више пута извештавали о летовима украјинских карго авиона директно са бугарских аеродрома.

"Требало би да буде јасно да Бугарска као држава, о трошку државног буџета или преко војске, не испоручује оружје Украјини, док приватни произвођачи и трговци извозе велике количине оружја у земље централне Европе. Пре рата у Украјини, ове земље нису биле клијенти бугарских компанија. Стога се оправдано намеће претпоставка да бугарски произвођачи и трговци извозе оружје у земље централне Европе, које се препродаје Украјини", каже Михаилов.

Он је додао да, логистички, тренутно нико не може да испоручује оружје директно Украјини, јер на њеном небу не може бити авиона, а луке су под опсадом руске морнарице и миниране од стране украјинске обалске страже.

"Испоруке се не могу вршити ваздушним и воденим путем, а остаје копнени транспорт који пролази кроз Пољску и Румунију", рекао је Михаилов. "Треба напоменути да руска обавештајна служба надгледа војне залихе како би их неутралисала. Стога се ове испоруке вероватно врше ноћу, када је теже детектовати сателитским надзором, или нетипичним превозним средствима, нпр. хладњачама, да би се стекао утисак да се испоручују прехрамбени производи", додао је он.

У априлу је бивши премијер Бојко Борисов, чија је партија ГЕРБ победила на последњим изборима, саопштио да је убеђен да Бугарска извози оружје у Украјину.

"Уверен сам да се оружје извози у Украјину. Ми нисмо против тога; ми смо против дволичности у парламенту", рекао је Борисов и додао да је то једини начин да се заустави руска војна операција.

Пре недељу дана, политичке странке ГЕРБ и Демократска Бугарска поднеле су парламенту два одвојена предлога да Бугарска помогне Украјини тешким наоружањем, укључујући авионе и ракетне системе. Бугарско ваздухопловство се састоји углавном од совјетских МиГ-ова 29 и Су-25, који се више не могу одржавати и ускоро би требало да буду приземљени.