Ништа од реформе због сукоба: Француско-немачки раскол потреса ЕУ

Француска и Немачка подељене су око реформи правила о потрошњи унутар ЕУ, што значи да је договор до краја ове године све мање вероватан, извештава "Политико".

Ревизија Пакта о стабилности и расту Европске комисије, која се удаљава од стандардизованих захтева за ограничење дуга ка средњорочним циљевима, специфичним за сваку земљу, даје државама чланицама више времена и омогућава "већу флексибилност". Међутим, сада се ревизија суочава са противљењем велике групе држава, коју предводи Берлин.

Док ЕУ покушава да поново уведе правила за смањење дефицита, која су суспендована током пандемије, ова реформа поново отвара старе историјске поделе унутар блока: поделу између севера и југа, односно између фискално конзервативних земаља и оних које се задужују. Деценијама се Француска и Немачка налазе на челу два супротстављена табора.

"Потребна су нам заједничка правила, једнака за све", рекао је у петак немачки министар финансија Кристијан Линднер, пре састанка са колегама из ЕУ у Луксембургу. "Потребан нам је поуздан пут ка смањењу дефицита и нижем нивоу дуга."

Он је додао да Немачка није једина забринута због предлога Комисије, за које Берлин верује да би државама чланицама и Комисији дали превише слободе.

Немачка жели јединствена правила за смањење дуга.

Економска и политичка грешка

Став Француске је сушта супротност ставу Немачке, а то "ствара проблем", пише "Политико", јер све земље ЕУ захтевају консензус пре него што са Европским парламентом започну преговоре о реформама.

"Права тачка неслагања је око тога треба ли да постоје јединствена правила у Пакту за стабилност и раст", изјавио је пре састанка француски министар финансија Бруно Ле Мер. "Наш одговор је очигледно не, јер сматрамо да би то била и економска и политичка грешка."

Неуобичајено је да се Линднер и Ле Мер не слажу, будући да обојица потичу из сличних, либералних партија. До сада су њих двојица били одлично усклађен тандем, који је често приређивао представу француско-немачког јединства.

Међутим, што се тиче правила која регулишу јавну потрошњу, Немачка и Француска су подељене.

Француска има дуг од преко 110 одсто БДП-а и очекује се да ће премашити праг дефицита ЕУ од три одсто.

Немачка, чији је дуг премашио 60 одсто БДП-а 2020. године, планира да се ове године врати на "кочницу дуга", што представља захтев за уравнотеженим буџетом, који је садржан и у њеном уставу.

Два жестоко супротстављена табора

Друге земље чланице ЕУ углавном спадају у један од два оштро супротстављена табора.

Заједно са Немачком, министри финансија Аустрије, Бугарске, Хрватске, Чешке, Данске, Естоније, Литваније, Летоније, Луксембурга и Словеније ове недеље су потписали документ о заједничким квантитативним циљевима за смањење дуга. Такође, Финска, Ирска, Холандија, Словачка и Шведска подржавају идеју о "приступу заснованом на правилима."

С друге стране, Италија подржава став Француске, која се оштро противи "универзалним правилима."

"Важно је да посветимо довољно пажње јавним инвестицијама", изјавио је италијански министар финансија Ђанкарло Ђорђети, додајући да његова земља жели да се "посебна пажња посвети зеленим и дигиталним инвестицијама", које се остварују кроз фонд ЕУ за опоравак после пандемије. Италија је њихов највећи корисник.

Шпанија, Грчка и Португал подржавају предлог Комисије и вероватно ће се одупрети позивима за строжа фискална ограничења. Министри финансија су сами себи задали рок да заврше овај посао до краја године, али француско-немачки раскол значи да је то сада немогуће.

"Ово би уверило финансијска тржишта да постоје кредибилна правила за очување одрживости јавних финансија, али би, такође, убедило наше грађане да то не значи слепу штедњу, већ средњорочно планирање, које би омогућило преко потребне инвестиције и реформе," рекао је европски комесар за економију Паоло Ђентилони министрима финансија и додао: "Време није бесконачно."