"Вашингтон пост": Зашто Индија никад неће бити амерички савезник?

Био је забрањен у Америци, одбијена му је дипломатска, а укинута туристичка виза, а сада се, готово две деценије касније Нарендра Моди у Америку враћа у великом стилу. Бајденова администрација не штеди труда да индијском премијеру приреди достојан дочек, а жељно се ишчекује да се некада непожељни Индијац обрати и пред Конгресом.

То, међутим, никако не значи да се Индија окреће ка Сједињеним државама, упозорава новинарка Барка Дут, у ауторском тексту за "Вашингтон пост".

"Немојте бити наивни, драги моји амерички пријатељи. Индија никада неће бити ваш савезник", истиче она, додајући да се то неће променити ни ако неко од Модијевих ривала победи на следећим изборима.

Индијско колективно сећање на колонизацију главни је разлог јавне подршке тог народа независном путу своје земље, проглашеном још када је Индија, политиком несврстаности одбила да буде уплетена у Хладни рат.

Дут данашњи спољнополитички пут Њу Делхија описује као "агресивни мултилатерализам", илуструјући то изјавом индијског министра спољних послова који тврди да би држава требало да има "што више веза".

"Дакле, ако очекујете моногамију са Америком, припремите се да будете разочарани. Индија је задржала право да флертује са Русијом, Ираном, па чак и Кином, ако њени национални интереси то налажу", истиче ауторка текста у "Вашингтон посту".

Она подсећа да је након напада 11. септембра Вашингтон од Њу Делхија затражио да пошаље трупе у Авганистан. Индијска војска је ставила вето. И када су Сједињене Државе извршиле инвазију на Ирак 2003. године, тадашњи премијер Атал Бихари Ваџпаји ускратио је војну подршку упркос томе што су га проамерички индијски медији позивали да се окрене "на праву страну историје", што је фраза која се и данас често користи када неког треба натерати да се успротиви Русији.

"Одупирање притиску администрације Џорџа В. Буша био је храбар потез, и, како се испоставило, морално супериоран", закључила је Дутова.

Исто тако и ових дана Њу Делхи одбија да се повинује америчком ставу према Русији. Индијски увоз јефтине руске нафте обара рекорде, а онај ко би волео да види индијске лидере како нападају Кремљ који је главни добављач оружја и других вредних сировина – морао би да се начека.

"Индија је критиковала одлуку САД да блокира иранску и венецуеланску нафту са отвореног тржишта. Влада у Њу Делхију је активно радила на увођењу Ирана у Шангајску организацију за сарадњу, односно мултилатерални форум који су Русија и Кина створиле 2001. Држава је у мају била домаћин шефовима дипломатија ШОС-а усред тензија са Кином и континуираног антагонизма са Пакистаном", набраја ауторка текста у "Вашингтон посту".

Две недеље касније, подсећа она, Моди и Бајден су се грлили и смејали на састанку Квада.

"Наравно све већа сарадња Индије у Кваду изазива проблеме у Пекингу. И да, проблеми Индије са Кином су озбиљни. Пре само три године, Индија је изгубила 20 војника у смртоносном сукобу са кинеским трупама дуж заједничке границе на Хималајима", наводи Дут, која међутим истиче да то не значи да ће Њу Делхи, смернице за поступање према Кини узимати од Американаца.

Индијци, наиме желе да управљају односом под сопственим условима и како би решили гранични спор одржали су 18 рунди преговора са Кинезима. Исто тако, Индија остаје кључни учесник Азијске инфраструктурне инвестиционе банке коју подржава Пекинг. Као члан оснивач, онда има други највећи број акција са правом гласа после Кине која са 30 одсто ефективно ужива право вета.

Нема сумње да Сједињене Државе и Индија имају много тога заједничког, коментарише Дутова, додајући ипак да две земље не спаја "романса заједничких вредности".

Оно што их повезује, како наводи, јесте "провера реалности геополитике".

"Индија ће се сложити да постоји стратешка и хитна потреба да се обузда ширење Кине, која већ баца новац на мање земље у Јужној Азији, односно Непал, Шри Ланку и Бутан, да би купила утицај. Кина такође развија своје мишиће у Индијском океану, стратешком дворишту Њу Делхија, али и ширем индо-пацифичком региону. Али да не мешамо стратешку сарадњу са дугорочним савезом. У мултиполарном свету, Индија ће бити пол, а не као ексклузивни партнер", закључује ауторка Барка Дут.