Срам вас било, не знате за хомосексуалне аспекте нуклеарног оружја

"Ментално оболелим људима не би требало дозволити да буду у близини оружја за масовно уништење", један је од десетина погрдних твитова поводом панел дискусије посвећене "ЛГБТ идентитету у сфери нуклеарног оружја" у организацији Бечког центра за разоружање, пише "Билтен атомских физичара".

Иако су, како наводе, неки коментари били само пуки говор мржње, у појединим реакцијама доведена је у питање оправданост манифестације, уз аргумент да разговор о квирнесу (различитим сексуалним опредељењима и родним идентитетима) скреће пажњу са теме нуклеарног оружја на питање које са тим нема никакве везе.

"Билтен атомских физичара", међутим, овај аргумент не сматра валидним и поручује – "сви сте ви били одлучни да погрешно разумете поенту догађаја у Бечу".

Лист наводи да су "омаловажавајуће реакције" на панел дискусију "само илустровале опште уверење да квир идентитет нема значаја за нуклеарну политику".

Поводом навода да преиспитивање односа ЛГБТ идентитета и нуклеарне политике има за циљ да намеће друштвену агенду, а не да се бави суштинским питањима, "Билтен" је, без трунке ироније, био кадар да позове своје читаоце да "схвате да су видљива заступљеност и смислено учешће квир људи важни за исходе нуклеарне политике".

"Дискриминација квир особа може поткопати нуклеарну сигурност и повећати нуклеарни ризик, а квир теорија може помоћи да се промени начин на који нуклеарни практичари, стручњаци и јавност размишљају о нуклеарном оружју", наводи лист који је основан 1946. године у Чикагу зарад промоције контроле наоружања након Другог светског рата. 

Праведност и инклузија за квир особе нису само вежба из етике и социјалне правде, такође су од суштинског значаја за креирање ефикасне нуклеарне политике, тврде из неког разлога аутори текста.

У случају да сте се усудили да се ипак запитате какве везе има идентитет ЛГБТ+ особа са нуклеарном сигурношћу и ризицима, "Билтен атомских физичара" ће вам (опет из ко зна којег разлога) скренути пажњу на то да су "студије из психологије и бихејвиоралних наука показале да тимови састављени од разноликих чланова пажљивије испитују претпоставке и доказе, праве мање грешака, конструктивније разговарају о проблемима и боље размењују нове идеје и знања".

Када је добро доношење одлука толико важно као у питању нуклеарног оружја, владе не могу да приуште да изгубе људски капитал и иновативни потенцијал квир особа, објашњава нам сада часопис у покушају да сузбије скептицизам здравог разума.

"Нуклеарним свештеничким редом", како се у тексту описује заједница која се бави темама везаним за нуклеарно оружје, доминирају мушкарци, и он тешко прихвата другачије чланове, наводи лист позивајући се на жене упознате са браншом.

Даље се наводи како таква атмосфера на радном месту ствара "огроман психолошки стрес за припаднике мањина, укључујући квир људе, који проводе много времена и енергије прилагођавајући се очекивањима и не могу да се фокусирају на коришћење свог пуног, аутентичног потенцијала у процес креирања политике".

Лист истиче пример заменика помоћника америчког министра одбране задуженог за нуклеарну политику и борбу против оружја за масовно уништење који каже да се "осећао као да не сме да проговори и допринесе послу због тога што на радном месту доминира традиционална мужевност".

"Не будите назадни и устајали"

Као да досадашњи покушаји да се одбране произвољне и пре свега бизарне тезе нису били довољни, "Билтен атомских физичара" објашњава како је "цис-хетеронормативност аутоматска претпоставка да је неко хетеросексуалан и да се идентификује са полом који му је додељен при рођењу", те да "неправедан третман квир појединаца и других мањина од стране хомогене, цис-хетеронормативне заједнице научника и политичара чини доношење одлука у вези са нуклеарним оружјем рањивим".

Како кажу, наслеђе квирнеса које се сматра безбедносним ризиком још увек је свеприсутно у сфери нуклеарног оружја, а жене, особе који нису белци и ЛГБТ+ особе ће вероватно лакше препознати безбедносне ризике "белих супрематиста" које ће бели мушкарци превидети.

Затим се помиње тзв. квир теорија и њен "допринос" истраживању нуклеарног оружја, попут "проницљивог" увида да је дискурс о нуклеарном оружју "родно одређен" и да се зато повезује са "рационалношћу" и "безбедношћу" или "емотивношћу" и "недостатком разумевања начина на које функционише одбрана".

Помиње се и тзв. женски мировни камп "Грихам комон" против складиштења америчких нуклеарних пројектила у Уједињеном Краљевству, који скреће пажњу на "родну природу нуклеарног оружја".

"Становнице кампа, многе лезбијке, препознале су да исте структуре моћи којима доминирају мушкарци подржавају угњетавање жена и нуклеарно наоружање", наводи се у тексту и (без шале) додаје да њихови протести "често укључују женске симболе као што су слике деце".

Аутори у закључку понављају све грандиозне логичке грешке и наводе да би нуклеарна политика била боља уз узимање у обзир ЛГБТ+ тема.

"Аргументи који говоре супротно су устајали и превазиђени баш као и људи који их износе", поручује нам "Билтен атомских физичара".