Изненађујући скок БДП-а у Италији

У трећем кварталу, бруто домаћи производ (БДП) Италије порастао је за 0,5 одсто у односу на трећи квартал, иако је претходна влада Марија Драгија предвиђала благи пад.

Тај пораст - према прелиминарним проценама Националног института за статистику Истат - надмашио је раст од 0,2 одсто у еврозони, али и раст од 0,3 одсто који је објавила Немачка, преноси агенција Франс прес.

Никола Нобиле из консултантске куће Оксфорд економик рекао је за АФП да је до тог скока дошло захваљујући порасту "потрошње домаћинстава, посебно у услугама као што је туризам."

"Али као и друге земље у еврозони, Италија би ове зиме требало да уђе у рецесију услед раста каматних стопа и инфлације", рекао је он.

Без обзира на то, ово изненађење долази у право време за Мелонијеву, лидерку десничарске странке "Браћа Италије", чији би први буџет требало да се нађе пред Европском комисијом до краја новембра.

Балансирње између Брисела и бирача

Очекује се да ће Мелонијева током своје прве посете Бриселу у четвртак, где ће је примити председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, показати да је спремна да обузда дефицит, али и да одржи скупа обећања дата бирачима.

Ово балансирање биће велики изазов за Италију усред глобалног раста каматних стопа, рекордно високе инфлације, енергетске кризе и рата у Украјини. 

Током предизборне кампање, Мелонијева је обећала да неће повећавати буџет земље коју већ дуго муче низак раст и велики дуг.

Ипак, док је Драгијева влада предвиђала дефицит од 3,4 одсто БДП-а следеће године, нова премијерка има за циљ дефицит од 4,5 посто, што значи додатних 21 милијарду долара, преноси италијанска штампа. 

Велики део буџета биће намењен мерама које имају за циљ ублажавање растућих цена енергије за предузећа и домаћинства, што је главни приоритет нове владе.

Салвини: партнер или препрека?

Главни изазов за премијерку биће како "да обезбеди подршку 'Лиге', а да истовремено делимично неутралише њеног лидера" Матеа Салвинија, са којим се разилази у неким ставовима, рекла је аналитичарка "Креди агрикол" Софија Този.

Ипак, министар економије Ђанкарло Ђорђети, који је био министар економског развоја и у Драгијевој влади, оцењен је као умерени члан десничарске "Лиге".

Једна од кључних планираних мера јесте да паушални порез од 15 одсто за самозапослене почне да важи за оне са годишњим приходима од 100.000 евра, уместо садашњих 65.000 евра. 

Потребна су и средства како би се смањила старосна граница за одлазак упензију, јер би, у недостатку нових мера, та граница аутоматски порасла са 64 на 67 година, како је предвиђено реформом из 2011. године.

Иначе, Салвини је изашао у јавност са спорним предлогом који се тиче минималних примања за незапослене, особе са инвалидитетом, или пензионере који живе испод границе сиромаштва. Он је предложио да се уштеди новац тако што би се током шест месеци смањили приходи за око 900.000 ових корисника који су способни за рад, али тренутно нису запослени.