После Зеленског, сенатори позивају: На нуклеарне нападе у Украјини одговорити Чланом 5 НАТО-a

Републикански сенатор Линдзи Грејам и његов демократски колега Ричард Блументал представили су предлог закона којим би се хипотетички руски напад нуклеарним оружјем на Украјину или уништење нуклеарног постројења у тој земљи сматрало нападом на НАТО и повлачило активирање Члана 5 споразума Алијансе.

Посебно је упадљиво то што иницијатива двојице сенатора, од којих је један изазвао бурну реакцију у Москви рекавши да је "најуспешније трошење америчког новца" оно које проузрокује "смрт Руса", долази свега дан откако је председник Украјине Владимир Зеленски у јавност изашао са тобожњом забринутошћу да руске снаге спроведу напад на нуклеарну Запорожје.

Шта то спрема Украјина: Наређена обука за случај нуклеарног напада

Док упозорење Зеленског поставља питање зашто би Русија напала нуклеарну електрану коју сама контролише и да не би напад под "лажном заставом" уз упирање прст ка Москви пре ишао на руку Кијеву у тренутку када веру у дуго најављивану украјинску офанзиву губе и његови западни савезници, украјински министар унутрашњих послова Игор Клименко надовезао се са најавом да ће се исцрпне припреме за потенцијални напад на нуклеарку Запорожје сада одвијати јавно.

Грејам је свој предлог представио и на твитеру, где пише да хипотетичка резолуција Грејам-Блументал схвата "размештање тактичког нуклеарног оружја Руске Федерације у Републици Белорусији" као "претњу по Украјину и државе-чланице НАТО-а", занемаривши чињеницу да САД размештају своје нуклеарно оружје у ЕУ.

Његов план сматра "употребу било каквог тактичког нуклеарног оружја од стране Руске Федерације, Републике Белорусије, односно њихових савезника, или уништавање нуклеарног објекта, распршивање радиоактивних честица на територију НАТО-а које би нанело значајну штету људском животу нападом на НАТО који захтева хитан одговор, укључујући примену члана V Северноатлантског уговора", односно улазак Aлијансе у директан конфликт.

Амерички сенатор додаје да се у предлогу "позива актуелна администрација да се консултује са лидерима НАТО-а и другим европским партнерима зарад развијања свеобухватног одговора како би се опасност по цивиле свела на најмању могућу меру и координирао дипломатски и војни одговор у складу са ситуацијом."

Упркос ратнохушкачком позивању на Члан 5 у контексту који превазилази оквире саме Aлијансе, Грејам и Блументал за амерички медиј кажу да сврха њихове иницијативе није провоцирање директног сукоба НАТО-а и Русије и самим тим поигравање с нуклеарним армагедоном, већ управо супротно.

"Ако желите да избегнете рат између Русије и НАТО-а, морате да се укључите у оно што ми покушавамо да урадимо", рекао је Грејем.

Амбасадор Руске Федерације у САД Анатолиј Антонов упозорио је да изјаве двојице сенатора доприносе ескалацији ситуације, напоменувши да иза свега тога врло вероватно стоји покушај Америке да припреми свет за провокацију коју спрема Кијев, а за коју планирају да окриве Москву, иако је потпуно апсурдно да би Русија напала објекат који се налази на територији коју контролише. 

Стални представник Русије при УН Василиј Небензја рекао је данас да се нада да "западни покровитељи Кијеву неће дозволити да изазове катастрофу у нуклеарној електрани Запорожје".

Истиче да су "параноичне изјаве" лидера кијевског режима да је Русија наводно минирала Запорошку нуклеарну електрану и да је спремна да је уништи – "крајње алармантне".

Подсећамо, члан 5 Уговора о Северноатлантском савезу гласи:

"Стране су сагласне да ће се оружани напад на једну или више њих у Европи или у Северној Америци сматрати нападом на све њих, и зато су сагласне да ће, у случају таквог оружаног напада, свака од њих, у остваривању права појединачне или колективне самоодбране признате чланом 51 Повеље Уједињених нација, помоћи страни или странама које су нападнуте, предузимајући одмах, појединачно и заједно са другим странама, мере које се сматрају потребним, укључујући и употребу оружане силе, ради успостављања или одржавања безбедности северноатлантског подручја".

Потребна једногласна одлука

До сада је члан 5 Уговора о НАТО активиран само једном. Након терористичких напада Ал Каиде у Њујорку, Вашингтону и Пенсилванији 11. септембра 2001. године, НАТО је напад на САД прогласио нападом на читав Савез. Сходно томе, чланице НАТО су помагале САД у борби против терориста и запоседању Авганистана војном мисијом НАТО. Али, ово друго се није догодило на основу Уговора о НАТО, већ на основу мандата Уједињених нација.

Члан 5 или 4?

Не доводи сваки напад на територију неке чланице НАТО или на њене војнике аутоматски до активирања солидарне одбране. Када су сиријске трупе у граничном подручју са Турском напале војнике те чланице НАТО, представници савеза сигнализирали су Турској да у том случају активирање члана 5 нема изгледа на успех. Турска има другу највећу војску у склопу НАТО и била би у стању сама да се одбрани од таквих напада. До сада је у случају Турске било само консултација о претњи, према члану 4 Уговора о НАТО.

Члан 5 Северноатлантског уговора иде, међутим, и даље. У завршној одредби пише:

"Пре сваког оружаног напада и свих мера предузетих у вези с тим, одмах мора бити обавештен Савет безбедности. Такве мере ће престати када Савет безбедности предузме мере потребне за поновно успостављање и одржавање међународног мира и безбедности."

НАТО би, дакле, ако би заиста предузео кораке против Русије, акцију морао да пријави Савету безбедности Уједињених нација. А Русија је стална чланица Савета безбедности – и има право вета.