Америка - лидер слободног света, или држава у којој је ропство и даље дозвољено?

Прошло је 157 година откако је америчким уставом забрањено ропство, међутим, широм Сједињених Држава ропство је легално у виду казне за осуђене затоворенике, пише Би-Би-Си.

На новембарским изборима, грађани Алабаме, Луизијане, Орегона, Тенесија и Веромонта донеће одлуку да ли ове изузетке треба избрисати из устава савезних држава, што би довело до потпуне забране ропства.

Тренутно око 800.000 људи ради за "сићу", а седам савезних држава не плаћа затворским радницима никакву плату за већину послова. Они који подржавају измене наводе да се ова "експлоататорска рупа" мора затворити, али критичари тврде да би такав потез могао довести до нежељених последица у систему кривичног правосуђа.

Овакав систем је последица векова поробљавања Афроамериканаца, а након укидања ропства, донети су закони који су за циљ имали да потисну црначке заједнице и терају их у затворе у којима би морали да раде, пише Би-Би-Си и наводи да и даље има Афроамериканаца који су приморани да беру памук на јужним плантажама где су њихови преци некада држани у ланцима. 

"Сједињене Америчке Државе никада нису имале дан без кодификованог ропства", каже Кертис Реј Дејвис Други, који је провео преко 25 година на принудном раду у затвору у Луизијани због убиства које није починио, пре него што је помилован 2019. године.

Дејвис је обављао разне послове у озлоглашеном државном затвору Луизијане, названом Ангола по земљи из које су доведени многи афрички робови.

"Радио сам 25 година и вратио се кући са 124 долара", наводи Дејвис који никада није био плаћен више од 20 центи по сату за свој рад, за који каже да је био против његове воље.

Око 75 одсто затвореника су црнци, показује истраживање групе "Поџект Иносенс" која ради на ослобађању неправедно осуђених затвореника. Из ове групе тврде да је затвор Ангола, у суштини, место где се ропство никада није завршило.

"Иако је ропство укинуто, то је заиста био само пренос из приватног власништва у ропство које је буквално организовала држава", каже Савана Елдриџ из Националне мреже за укидање ропства.

Ова организација ради на проширењу броја савезних држава које забрањују ропство без изузетака и покушала је да убеди законодавце у Вашингтону да донесу сличан закон о изменама и допунама америчког устава.

Колорадо, Небраска и Јута донеле су мере забране свих облика ропства од 2018. године, а Елдриџ напомиње да је покрет привукао двостраначку подршку.

Са друге стране, покрет је наишао и на оптор критичара који тврде да би било прескупо да се затвореницима исплаћују плате, те да не заслужују одговарајућу надокнаду.

Чак и у Калифорнији, једној од најлибералнијих савезних држава која је, традиционално, под контролом Демократске партије, овог лета није прошао предлог за поптуно укидање ропства, пошто су демократе упозориле да би коштало више од милијарду долара да се затвореницима исплати минимална плата од 15 долара по сату.

И Удружење шерифа државе Орегон противи се тој мери. Они наводе да би то довело до "ненамерних последица" и губитка свих "реформативних програма" који укључују ниско плаћене послове попут рада у библиотеци и кухињи.

Из удружења кажу да постоје два проблема када је реч о потпуном укидању ропства.

Први је тај што се мера односи само на осуђене, чиме се изостављају они који су у истражном затвору, а други проблем је тај што би усвајање ових измена могло да доведе до краја било ког затворског програма који није изричито одобрен судском пресудом. Ипак, наводе да "не одобравају, нити подржавају ропство у било ком облику".

За многе је изненађујуће у којој мери су затвореници значајни за америчку економију. 

"Затвореници праве све, од наочара, преко аутомобила, до регистарских таблица и клупа у градским парковима. Они прерађују говедину, млеко и сир и раде у кол-центрима за подршку владиним агенцијама и великим компанијама", истиче Би-Би-Си.

Из Америчке уније за грађанске слободе (АЦЛУ) наводе да најмање 30 савезних држава укључује затворенике у своје планове за хитне операције у случају природних катастрофа, док се у најмање 14 држава затвореници боре против пожара.  

Међутим, чак и ако референдуми буду били успешни, мало је вероватно да ће се животи затовреника променити преко ноћи, упозоравају из АЦЛУ. Они додају да референдуми неће бити довољни за окончање ропства, с обзиром на то да ће одлуке о томе да ли затвореници који раде имају право на боловање доносити сваки судија појединачно, што би могло да остави отворена врата за неки вид рада под присилом.