"Шпигел": Пропагандни трик Штајнмајера у склоништу

Посета немачког председника Франка-Валтера Штајнмајера Украјини 25. октобра, где је више од сат времена провео у склоништу услед наводног ваздушног напада руских снага, можда је била део пропагандног трика, пише "Шпигел".

Штајнмајер је био у првој посети овој земљи откако је почео руско-украјински сукоб у фебрару. Док је разговарао са репортерима близу границе са Русијом, зачуле су се сирене за ваздушну опасност и немачки председник је спроведен до склоништа које се налази у подруму једне стамбене зграде.

Након овог "инцидента", власти у Кијеву су поручиле да је реч о добром примеру због чега је Украјини потребно још противваздушних система, што је пре могуће. 

Међутим, немачки правник Томас Фишер тврди да бројни детаљи који се тичу овог догађаја немају смисла. Он је подсетио да је посета немачког председника била заказана за 18. октобар, али је отказана из "безбедносних разлога" услед руског гранатирања, због чега се поставља питање: "Да ли се безбедносна ситуација, у међувремену, променила?"

У колумни за "Шпигел", Фишер је приметио да је Штајнмајер са представницима медија разговарао близу зграде са потпуно опремљеним букенром где су столице, наизглед, већ биле поређане у круг. Он је, такође, поставио питање, због чега нема извештаја ни украјинских, ни немачких медија о наводном ваздушном нападу који је немачког председника натерао да побегне у склониште, те зашто нема информација о томе да је било који руски пројектил заиста погодио мете у овом граду (Корјуковка).

Фишер, некадашњи председавајући судија Савезног суда правде, истиче да је немачка влада лако могла да пружи једноставне одговоре на наведена питања и тражи објашњење о томе у чије име је овај инцидент исцениран.

Он је додао да би, уколико се испостави да је све било намештаљка, то на крају било "срамотно" за Берлин јер би немачки председник постао подобан глумац у пропагандном филму. 

Пре овог одласка у Украјину, Штајнмајер је још у априлу покушао да посети ту земљу, али му је то тада забранио украјински председник Владимир Зеленски. До затегнутих односа две земље је дошло јер је украјински режим замерао Немачкој чињеницу да се дуго опирала идејама о забрани увоза руског гаса, а било је проблема и са испоруком оружја. 

Пре почетка руско-украјинског сукоба, у јануару ове године, Немачка је одбила да пошаље оружје Украјини. Уместо тога, влада је послала 5.000 шлемова.

Тада је градоначелник Кијева Виталиј Кличко прокоментарисао ову помоћ, рекавши да су шлемови "виц" и упитао: "Како ће нас Немачка даље подржати? Можда јастуцима".

Коментаришући коначну посету немачког председника, уредник украјинске редакције немачког јавног сервиса "Дојче веле" Ојген Тајзе подсетио је да је Штајнмајер и после анексије Крима "веровао у сан о безбедности од Ванкувера до Владивостока".

Штајнмајер је похваљен због тога што је, како се наводи, признао своје грешке, али то није довољно. Од Берлина се тражи да одустане од руског гаса, да се супротстави Кремљу и, коначно, одбаци идеју да је мир у Европи немогућ без Русије.

У тексту се закључује да је посета знак да је почела нормализација немачко-украјинских односа и истиче се да је Немачка примила милион украјинских избеглица, као и да Берлин испоручује важне системе оружја Украјини.

Један од примера је и недавна испорука напредног противваздушног ракетног система ИРИС-Т, немачке производње, који још нема ни Бундесвер.

За то време, Берлин смањује улагања у војску због раста инфлације и отказује куповину замена за системе који су послати Украјини.