Берлин против ЕУ плана да се замрзнутим руским новцем обнавља Украјина

Немачка не подржава план Брисела да замрзнуту имовину Руске централне банке користи у обнови Украјине и упозорава да би тако исхитрен потез могао да доведе до великих правних и финансијских ризика.

Идеја Европске комисије заправо је да прикупи милијарде евра захтевајући да финансијске институције, које држе заробљена руска средства, предају део профита зарађеног од тих средстава.

Берлин и друге престонице, међутим, према писању "Фајненшел тајмса", траже да се о томе добро размисли, јер су, ризици, како сматрају, превисоки.

Званичник министарства спољних послова Немачке каже за овај лист да ће Москва "морати да плати штету коју је изазвала у Украјини" и инсистира на томе да Немачка чини "све што може по закону" да лоцира и замрзне имовину санкционисаних руских појединаца и компанија.

Али, идеја да се конфискована руска средства користе за обнову Украјине, сматра он, покреће "комплексна финансијска и правна питања".

"То буквално отвара конзерву црва", каже други немачки званичник, додајући да би, ако би ЕУ узела новац од руске централне банке или убирала приходе од улагања тих средстава, тако створила преседан и за друге државе.

Шта ако би се на тај преседан онда позвала Пољска, која од Берлина захтева репарације за штету насталу током Другог светског рата?

Један од званичника, који су говорили за "Фајненшел тајмс", истакао је да је немачки министар правде Марко Бушман проучио предлоге ЕУ за прикупљање средстава руске централне банке и закључио да су - правно неизводљиви.

Још неколико дипломата је на састанку са комисијом у среду позвало на опрез, наглашавајући да је, пре изношења формалног предлога, потребно одговорити на важна питања.

Још откако су ЕУ и њени савезници замрзли стотине милијарди евра средстава Руске централне банке траје расправа о начинима да се део тог новца уложи у обнову Украјине.

ЕУ је, међутим, одустала од идеје о директној конфискацији имовине и уместо тога интересује је како да за Кијев убере део прихода од тог новца.

Очекује се да ће министри иностраних послова из блока 27 земаља разговарати о овом питању на састанку у Луксембургу у понедељак.

Извршни потпредседник Комисије Валдис Домбровскис каже да ће "званичници морати да избалансирају принцип како да Русија одговара за штету коју је изазвала", а да се испоштује "правни оквир за заштиту имунитета имовине централне банке, о чему размишља ЕЦБ".

Портпарол комисије је у петак инсистирао да постоји "укупна подршка" земаља чланица по овом питању и да су решења могућа.

Четири званичника држава чланица тврде да у принципу имају солидну већину земаља ЕУ, да користе приходе од конфисковане руске имовине, док су признали да је забринутост ЕЦБ довела до тога да неки начини за то ипак нису прихватљиви.

"Постоји веома јасан, широк консензус у државама чланицама да би новац, нови новац генерисан од те замрзнуте имовине, требало да буде употребљен. Али такође постоји врло јасан консензус да то није нешто што можемо да урадимо на основу политичке одлуке и да само узмемо новац", признаје "Фајненшел тајмсу" један европски дипломата.

Упркос поновљеним најавама ЕК о могућем коришћењу замрзнуте руске имовине за потребе обнове Украјине, у Европској унији још увек не постоји законодавна основа за такве акције. 

Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова назвала је замрзавање руске имовине у Европи крађом, напомињући да ЕУ циља не само на приватна средства, већ и на руску државну имовину.

Портпарол Европске комисије Кристијан Виганд рекао је 25. маја да су од средине маја земље ЕУ замрзле више од 200 милијарди евра средстава Централне банке Русије.